Ђелић: Брамерцова оцена једина недоумица

Од нашег сталног дописника

Брисел – Мирко Цветковић, председник Владе Србије, уручиће европском комесару Штефану Филеу данас у Бриселу одговоре на упитник Европске комисије, на основу којих би ЕК требало крајем ове године да објави мишљење о спремности наше земље да постане кандидат и започне преговоре о чланству у Европској унији.

Поред премијера Цветковића у делегацији Србије биће Божидар Ђелић, потпредседник владе за европске интеграције, и Милица Делевић, директор Канцеларије за европске интеграције. Снежана Маловић, министар правде,такође ће данас бити у Бриселу где ће се састати са Жозе Мануелом Барозом, председником ЕК,и са Вивијен Рединг, европским комесаром за правосуђе, са којима ће разговарати о наставку реформе правосуђа у Србији.

Према речима Божидара Ђелића, данашње уручење одговора на упитник Европске комисије биће „доказ административног капацитета Србије и озбиљности с којом наша земља приступа овом послу”. Иако Ђелић потврђује да су одговори на упитник веродостојни, он наглашава да то не значи да је Влада Србије задовољна стањем ствари у нашој земљи.

„Упитник нас враћа на нас саме и на потребу да извршимо серију реформи да би живот грађана у Србији био што ближи европском нивоу. Следећи кораци су сада јасни – пре свега серија реформи које садржи акциони план који је Влада Србије усвојила прошле године. То ћемо завршити на прави начин. Једина, али крупна недоумица за стицање статуса кандидата јесте оцена главном хашког тужитеља Сержа Брамерца о пуној сарадњи наше земље са Трибуналом”, казао је Ђелић за „Политику”.

Потпредседник српске владе верује да је предстојећа посета Брамерца Београду моменат за приближавање ставова о оцени сарадње, као и да је завршетак сарадње неопходан, пре свега због трајног помирења народа на Балкану и због правде за невине жртве. Ђелић је нагласио да без позитивне оцене Брамерца Србија неће добити статус кандидата и неће започети преговоре.

„Није могуће да без Брамерцове оцене о пуној сарадњи добијемо статус кандидата и започнемо преговоре. Потребни су додатни кораци како то питање не би обезвредило велике напоре које ће наша земља учинити ка чланству у ЕУ. Важно је да Србија чини све што је у њеној моћи да то питање не буде кочница за целу нацију. То, међутим, и даље не значи да је пуна сарадња само и једино ако ухапсимо Ратка Младића и Горана Хаџића”, објаснио је Ђелић.

Он верује да ће Влада Србије у наредних пет месеци спровести реформе предвиђене Акционим планом, а то су питања бланко оставки посланика, увођење закона о реституцији, завршетак правосудне реформе, функционисање регулаторних агенција, као и ефикасна борба против корупције. Према већ утврђеној пракси ЕК, Брисел ће затражити од Србије додатне одговоре на питања која су и даље отворена.

„Додатна питања ће се подударати са оним елементима који су идентификовани у Акционом плану и у претходном извештају Европске комисије и она ће бити предмет највеће пажње у наредних пет месеци”, потврдио је Ђелић.

Он је истакао да Косово није и не може бити кочница у односима са ЕК и ЕУ, јер у ЕУ нема консензуса о статусу Косова, што њихов став чини статусно неутралним. „ЕК у упитнику није повезала статус Косова са нашим напретком у ЕУ”, казао је Ђелић.

Према његовим речима, делегација Србије састаће се данас и са Херманом ван Ромпајем, председником Савета ЕУ, и председником ЕК Барозом и том приликом ће им упутити позив на самит ЕУ и Србија, који би требало да буде одржан у септембру у Београду. Овај самит замишљен је као „европско-српски Давос”, који би поред политичара требало да окупи пословне људе, представнике цивилног друштва, културе, науке и спорта.

Српска делегација уручиће данас највишим функционерима ЕУ и технички документ са предлогом Србије о линеарном повећању средстава из фондова ЕУ за балканске земље пре њиховог уласка у ЕУ. Документ садржи и захтев за добијање европских финансијских гаранција за задуживање на финансијском тржишту на основу усклађености буџета са европским правилима дефицита.