Đelić: Bramercova ocena jedina nedoumica

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, uručiće evropskom komesaru Štefanu Fileu danas u Briselu odgovore na upitnik Evropske komisije, na osnovu kojih bi EK trebalo krajem ove godine da objavi mišljenje o spremnosti naše zemlje da postane kandidat i započne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.

Pored premijera Cvetkovića u delegaciji Srbije biće Božidar Đelić, potpredsednik vlade za evropske integracije, i Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije. Snežana Malović, ministar pravde,takođe će danas biti u Briselu gde će se sastati sa Žoze Manuelom Barozom, predsednikom EK,i sa Vivijen Reding, evropskim komesarom za pravosuđe, sa kojima će razgovarati o nastavku reforme pravosuđa u Srbiji.

Prema rečima Božidara Đelića, današnje uručenje odgovora na upitnik Evropske komisije biće „dokaz administrativnog kapaciteta Srbije i ozbiljnosti s kojom naša zemlja pristupa ovom poslu”. Iako Đelić potvrđuje da su odgovori na upitnik verodostojni, on naglašava da to ne znači da je Vlada Srbije zadovoljna stanjem stvari u našoj zemlji.

„Upitnik nas vraća na nas same i na potrebu da izvršimo seriju reformi da bi život građana u Srbiji bio što bliži evropskom nivou. Sledeći koraci su sada jasni – pre svega serija reformi koje sadrži akcioni plan koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine. To ćemo završiti na pravi način. Jedina, ali krupna nedoumica za sticanje statusa kandidata jeste ocena glavnom haškog tužitelja Serža Bramerca o punoj saradnji naše zemlje sa Tribunalom”, kazao je Đelić za „Politiku”.

Potpredsednik srpske vlade veruje da je predstojeća poseta Bramerca Beogradu momenat za približavanje stavova o oceni saradnje, kao i da je završetak saradnje neophodan, pre svega zbog trajnog pomirenja naroda na Balkanu i zbog pravde za nevine žrtve. Đelić je naglasio da bez pozitivne ocene Bramerca Srbija neće dobiti status kandidata i neće započeti pregovore.

„Nije moguće da bez Bramercove ocene o punoj saradnji dobijemo status kandidata i započnemo pregovore. Potrebni su dodatni koraci kako to pitanje ne bi obezvredilo velike napore koje će naša zemlja učiniti ka članstvu u EU. Važno je da Srbija čini sve što je u njenoj moći da to pitanje ne bude kočnica za celu naciju. To, međutim, i dalje ne znači da je puna saradnja samo i jedino ako uhapsimo Ratka Mladića i Gorana Hadžića”, objasnio je Đelić.

On veruje da će Vlada Srbije u narednih pet meseci sprovesti reforme predviđene Akcionim planom, a to su pitanja blanko ostavki poslanika, uvođenje zakona o restituciji, završetak pravosudne reforme, funkcionisanje regulatornih agencija, kao i efikasna borba protiv korupcije. Prema već utvrđenoj praksi EK, Brisel će zatražiti od Srbije dodatne odgovore na pitanja koja su i dalje otvorena.

„Dodatna pitanja će se podudarati sa onim elementima koji su identifikovani u Akcionom planu i u prethodnom izveštaju Evropske komisije i ona će biti predmet najveće pažnje u narednih pet meseci”, potvrdio je Đelić.

On je istakao da Kosovo nije i ne može biti kočnica u odnosima sa EK i EU, jer u EU nema konsenzusa o statusu Kosova, što njihov stav čini statusno neutralnim. „EK u upitniku nije povezala status Kosova sa našim napretkom u EU”, kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, delegacija Srbije sastaće se danas i sa Hermanom van Rompajem, predsednikom Saveta EU, i predsednikom EK Barozom i tom prilikom će im uputiti poziv na samit EU i Srbija, koji bi trebalo da bude održan u septembru u Beogradu. Ovaj samit zamišljen je kao „evropsko-srpski Davos”, koji bi pored političara trebalo da okupi poslovne ljude, predstavnike civilnog društva, kulture, nauke i sporta.

Srpska delegacija uručiće danas najvišim funkcionerima EU i tehnički dokument sa predlogom Srbije o linearnom povećanju sredstava iz fondova EU za balkanske zemlje pre njihovog ulaska u EU. Dokument sadrži i zahtev za dobijanje evropskih finansijskih garancija za zaduživanje na finansijskom tržištu na osnovu usklađenosti budžeta sa evropskim pravilima deficita.