Нада у повратак „одбеглих” скијаша

Копаоник – Нема довољно природног снега за скијање на Копаонику али скијаши, ипак, уживају. Јер, на стазе је „нападао“ и из снежних топова, па уз сунце и температуру за који степен испод нуле добар је квалитет снежне подлоге и одлично су уређене скијашке стазе.

Тако се од протеклог викенда скија на 12 падина, почев од „Малог језера“ па „Сувог Рудишта“, „Караман гребана“, „Дубоке“, „Мариних вода“, „Кнежевских бара“... Уз додатне „падавине“ из „топова“ скијалиште ће ускоро бити још шире. У току ове недеље планирано је отварање стазе „Крчмар“ а касније и „Сунчане долине“, што све учесталије траже бројни туристи смештени ниже од центра Копаоника, све до познатог викенд-насеља.

Нажалост, без новог и вишег природног снега неће моћи да се скија на „Гобељи“, а потпуног задовољства остаће ускраћени бољи скијаши. Јер, без падавина са неба неће моћи да се скија на „црним“ стазама „Гвоздацу“ и „Леденици“. Такође, тек уз више природног снега моћи ће да се покрене успињача „Бела река“, коју понајвише користе гости смештени у насељу Брзеће.

– Знамо, добро ослушкујемо све захтеве туриста – каже за „Политику“ Дејан Љевнаић, извршни директор „Скијалишта Србије” – али таква је година и да није новог и најсавременијег система за вештачко оснежавање на Копаонику ове сезоне, овде не би било скијања. Стога, догодине планирамо да том опремом „покријемо“ и стазе на Гобељи. Као што видите, ни на овом, због природних неповољности, „скраћеном“ скијалишту нема гужве. Нема чекања испред успињача, јер сада имамо нову шестоседну жичару за Караман и још две нове четвороседежнице. И већ се показала исправност тих инвестиција, јер је за тридесет одсто ове сезоне више скијаша него прошле. До сада их је било око 49.000, а прошле године укупно око 105.000. Примера ради, јуче је (петак 28. јануар, прим. М. Д.) наш систем забележио пролаз 3.500 скијаша. Добро, било их је некада много више, а мислим да се знатан број оних који су се протекле зиме одмарали у другим ски-центрима ипак вратио на Копаоник – тврди Љевнаић.

Он нам је још говорио о улагању у обуку радника на одржавању стаза, о побољшању безбедности скијаша, о коначно решеном питању здравствених услуга на планини...

– А, што се тиче цена ски-карата, одлука о томе није донета без упоређења са сличним европским скијалиштима. Тако је код нас шестодневни ски-пас 90, а у, рецимо, Банском 140 евра. Био сам и уверио се да су овде стазе боље уређене, да се у највећој гужви не чека више од десет минута, а тамо по сат, два на гондолу... Такође, и ми нудимо низ комбинација за јефтиније коришћење жичара и водимо рачуна да гост не буде оштећен – додаје Љевнаић, који се налази и на челу недавно основаног оперативног штаба туристичког центра. Реч је о некој врсти копаоничке „владе“, која брине о бржем решавању разних проблема на планини.

О том побољшању и повратку „сјаја“ Копаонику говорио нам је и Никола Аврам, Истранин, успешан менаџер у хотелијерству, који се доказао у Опатији, Дубровнику, Будви... а место директора „Гранда“ од летос прихватио као лични изазов.

– Ето, тренутно је пун и „Гранд“ и „Конаци”. Ту је око хиљаду гостију и помало су злонамерне те приче како је овде скупо, прескупо, а да ништа не ваља. Тачно је, имамо ми апартман од 1.100 евра дневно по особи, али и собу у овом хотелу за 55 евра са полупансионом. Или, закуп апартмана од 60 евра дневно у коме бораве четири особе. Да, кафа овде кошта 180 динара, али толико је у отменијем хотелу и у Београду. Сада је Копаонику конкуренција цела Европа и поредимо се са сличним тамошњим скијалиштима. Истина, може се тамо закупити апартман за 350 евра и у Француској, али најмање 20 километара даље од скијалишта. Копаоник је најбољи и најлепши ски-центар у региону и увелико радимо на томе да овде доведемо Русе, Белорусе, Украјинце а и Турке, па да вратимо и Енглезе – тврди Аврам.

Стари копаонички „вук“ Андрија Јеремијевић, директор хотела „Путник“ који је сада у власништву руске компаније „Метропол“, потпредседник је у недавно основаном Удружењу копаоничких хотелијера.

– Нема рентабилног хотела на Копаонику ако, примера ради, сезона траје два месеца а општини Рашка се за, рецимо, око шест хиљада квадрата, колики је овај хотел, годишње плаћа 2,7 милиона динара на име таксе за грађевинско земљиште, 2,2 милиона за комуналије, триста хиљада таксе за Национални парк... Тражили смо и водили разговоре са општинским властима да се то смањи. Знате, Копаоник је шанса Србије и овде се могу запослити људи, али уместо субвенција држава подиже намете, сада су те дажбине чак за 35 процената веће него, примера ради, на Златибору – каже Јеремијевић.

Мирољуб Дугалић