Закон и штрајк

Од 1.804 школе у Србији, у току јучерашњег дана 1.326 радило је са пуним радним временом или скраћеним часовима на 30 минута. Потпуно је обуставило рад 478 школа. Министар просвете је још једном апеловао да се не спречава улазак деце у школу.

Да будемо јасни – по закону генерални штрајк у делатностима од јавног интереса није дозвољен, јер мора да се обезбеди минимум процеса рада. Упркос упозорењу да ће просветни радници сносити законске последице које, поред осталог, укључују и престанак радног односа, јучерашњи дан се поново завршио са избезумљеним родитељским питањем: Да ли сутра шаљем дете у школу?!

Просветни радник: Плате нам нису повећаване две године. Свакога дана треба да изгледамо најбоље што можемо, да будемо максимално расположени и концентрисани пет или шест часова, односно у директном смо контакту са више од 100 ученика. И сваком ученику смо и мама и тата и друг и морамо да решавамо њихове проблеме, а имају их и те како. Више времена проводимо са децом него њихови родитељи. Колико су се пута они који не раде са омладином сусрели са дететом узраста 15–16 година које се дрогира, проституише, које је болесно, које је злостављано?! И тиме се бави просветни радник, па ако је 350 евра плате много, заиста немам речи...

Влада/економски аналитичари: Просветари овим штрајком руше државу. Захтеви појединих синдиката за повећање њихових зарада за 24 одсто у односу на претходну годину у овом тренутку су нереални, а испуњавање свих захтева довело би до енормног повећања јавне потрошње, макроекономске нестабилности и раста инфлације, изазвало би хаос у економији земље који би имао несагледиве последице.

Према члану 44. Посебног колективног уговора, синдикат мора да води рачуна о остваривању Уставом загарантованих слобода и права других, што подразумева и остваривање права на образовање, као и да се штрајком не сме угрозити право на живот, здравље и личну сигурност.

Грађанин: Ако се њима испуне захтеви, зашто не би штрајковали и сви остали који имају сличне плате, а теже услове рада? Шта би се догодило када би у генерални штрајк ступили, на пример, полицајци, или Електродистрибуција, или хирурзи, да ли би наишли на разумевање просветних радника?

Родитељ: Они имају више дана годишњег одмора него сви ми заједно, да не говоримо о томе да већина држи приватне часове истој оној деци коју ништа не науче на часу. Школа мог детета је у генералном штрајку, а сестриног малог у делимичном, па му један час траје 30 минута, онда два часа нема, па онда опет један 30 минута, све зависи од тога који је наставник у којем синдикату. Искрено, што се моје ћерке тиче, боље да седи код куће и спрема се за матуру него да губи време у школи. А напољу је ионако хладно.

Ђак: Одлично, још више времена за лајковање на Фејсу!

Политика: Просветари имају право на штрајк. Али имају и обавезу да поштују закон и обавезу да уче децу друштвено прихватљивом понашању.