Честитост или погрешка

Док целокупна турска јавност гневно реагује на вест да је нацрт закона о геноциду над Јерменима изгласан у Народној скупштини Француске, Париз је подељен. Влада Жака Ширака као и водећи дневници "Фигаро" и "Монд" против су овог закона којим се проглашава кривичним делом негирање геноцида над Јерменима у Турској за време Првог светског рата.

Непосредно после гласања влада је издала саопштење да она жели дијалог са Турском и оценила овај закон као непотребан и неуместан, док је премијер Доминик де Вилпен, који је у време дешавања у парламенту био у службеној посети западноиндијском острву Гвадалупе, рекао да "није добро доносити законе о спорним питањима историје и сећања".

Ипак, Ширак и двоје водећих претендената на председничко место, Сеголен Роајал и Никола Саркози, отворено кажу да Анкара мора да призна геноцид над Јерменима пре него што добије чланство у Европској унији. На томе највише инсистира Роајалова, најпопуларнија политичарка левице, која је јасно и гласно поручила да ће Турска очигледно морати да призна геноцид над Јерменима током Првог светског рата уколико жели да уђе у ЕУ и спремно додала да је убеђена како је то мишљење целог француског народа.

"Нисмо у позицији никоме да делимо лекције, али постоје неке ствари које морамо да урадимо", рекла је она.

Никола Саркози је опрезнији. Мада се и он недавно у Бриселу отворено изјаснио против уласка Турске у Унију док не призна геноцид према Јерменима и не промени став према Кипру, није се огласио после изгласавања нацрта поменутог закона у доњем дому парламента. Према писању "Фигароа", два његова помоћника у владајућој странци УМП, чији је он лидер, супротних су мишљења. Франсоа Филон, Саркозијева "десна рука", против је овог нацрта и назива га великом грешком, док Патрик Деведјиан, који је иначе јерменског порекла, страсно подржава предлог.

Ни у Социјалистичкој странци, која је и предложила закон, нису сви сложни. За разлику од Сеголен Роајал, ветерани Доминик Штрос-Кан и Жак Ланг резервисани су према овом нацрту. "Либерасион" преноси изјаву Жака Ланга да је нацрт закона о геноциду над Јеврејима неуставан и у супротности са слободом изражавања.

С друге стране, јерменска заједница у Француској поздравила је гласање у Народној скупштини као "други веома значајан корак у борби против оних који негирају геноцид над Јерменима". Први корак је био 2001. године када је француски парламент усвојио закон у коме је масовно убијање Јермена током Првог светског рата, на издисају Отоманске империје, окарактерисано као геноцид. Тада су односи Француске и Турске доживели ударац сличан овоме.

"Овај закон није усмерен против Турске, већ против екстремиста у свим земљама, укључујући и Турску", рекао је портпарол Савета за јерменске организације у Француској и додао да они сада имају оруђе у рукама против свих који не признају геноцид.

Та организација покренула је последњих година три суђења против људи који су порицали геноцид над Јерменима. Два су добили, укључујући и онај против историчара Бернара Левија, док су процес против турске амбасаде изгубили због дипломатског имунитета.

Француска има највећу јерменску заједницу у Европи која броји око 500.000 људи. Познати шансоњер Шарл Азнавур, бивши премијер Едуар Баладир, као и извршни директор "Алкатела" Серж Чурук, такође су јерменског порекла. Овај први се огласио у јавности, називајући нацрт закона за геноцид над Јерменима "честитим поступком од стране Француза".

Гласање у доњем дому француског парламента поздравила је и Јерменија, чији је министар спољних послова, како преноси АП, изјавио да је то "природна реакција на интензивно, агресивно и званично негирање Турске да је почињен геноцид над Јерменима". Одлуку Народне скупштине је, међутим, осудио Оли Рен, европски комесар за проширење, изјавивши да је она дошла у незгодном тренутку, односно "у критичној фази преговора с Турском" о пријему у ЕУ.

Да ли је случајно, питају неки коментатори, што се гласање у доњем дому француског парламента подударило са објављивањем добитника Нобелове награде за књижевност – турског писца Орхана Памука, који је први упозоравао да земља мора да се суочи са злочинима из своје прошлости – геноцидом над Јерменима и касније над Курдима.

--------------------------------------------------------------------------

Порука Шарла Азнавура

"Ово је честит поступак од стране Француске", пренео је "Паризијен" речи Шарла Азнавура, чији су родитељи Миша и Анар Азнавуријан стигли у Француску 1915. "бежећи од геноцида у коме је турска војска морила глађу и клала милион Јермена".

"Очекујем од посланика да слушају своје срце кад гласају. Поносан сам што сам грађанин Француске која је ствари назвала правим именом. Када на једној страни умре милион и по људи, а на другој нико, тада се то не може назвати ратом. То се може назвати само геноцидом", рекао је Шарл Азнавур на дан гласања у Народној скупштини.

--------------------------------------------------------------------------

Звер на Месецу

Геноцид над Јерменима тема је и позоришне представе "Звер на Месецу" Ричарда Калиноског која је са великим успехом приказана на америчким и париским сценама (такође постављена и на сцени Београдског драмског позоришта) и овенчана наградом "Оливије" 2003. године. Калиноски анализира судбину Јерменина који је као дечак чудом преживео покољ и суочио се са суровом смрћу најближих, а касније, стигавши у Америку, постао фотограф који опсесивно покушава да заустави живот.