Čestitost ili pogreška

Dok celokupna turska javnost gnevno reaguje na vest da je nacrt zakona o genocidu nad Jermenima izglasan u Narodnoj skupštini Francuske, Pariz je podeljen. Vlada Žaka Širaka kao i vodeći dnevnici "Figaro" i "Mond" protiv su ovog zakona kojim se proglašava krivičnim delom negiranje genocida nad Jermenima u Turskoj za vreme Prvog svetskog rata.

Neposredno posle glasanja vlada je izdala saopštenje da ona želi dijalog sa Turskom i ocenila ovaj zakon kao nepotreban i neumestan, dok je premijer Dominik de Vilpen, koji je u vreme dešavanja u parlamentu bio u službenoj poseti zapadnoindijskom ostrvu Gvadalupe, rekao da "nije dobro donositi zakone o spornim pitanjima istorije i sećanja".

Ipak, Širak i dvoje vodećih pretendenata na predsedničko mesto, Segolen Roajal i Nikola Sarkozi, otvoreno kažu da Ankara mora da prizna genocid nad Jermenima pre nego što dobije članstvo u Evropskoj uniji. Na tome najviše insistira Roajalova, najpopularnija političarka levice, koja je jasno i glasno poručila da će Turska očigledno morati da prizna genocid nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata ukoliko želi da uđe u EU i spremno dodala da je ubeđena kako je to mišljenje celog francuskog naroda.

"Nismo u poziciji nikome da delimo lekcije, ali postoje neke stvari koje moramo da uradimo", rekla je ona.

Nikola Sarkozi je oprezniji. Mada se i on nedavno u Briselu otvoreno izjasnio protiv ulaska Turske u Uniju dok ne prizna genocid prema Jermenima i ne promeni stav prema Kipru, nije se oglasio posle izglasavanja nacrta pomenutog zakona u donjem domu parlamenta. Prema pisanju "Figaroa", dva njegova pomoćnika u vladajućoj stranci UMP, čiji je on lider, suprotnih su mišljenja. Fransoa Filon, Sarkozijeva "desna ruka", protiv je ovog nacrta i naziva ga velikom greškom, dok Patrik Devedjian, koji je inače jermenskog porekla, strasno podržava predlog.

Ni u Socijalističkoj stranci, koja je i predložila zakon, nisu svi složni. Za razliku od Segolen Roajal, veterani Dominik Štros-Kan i Žak Lang rezervisani su prema ovom nacrtu. "Liberasion" prenosi izjavu Žaka Langa da je nacrt zakona o genocidu nad Jevrejima neustavan i u suprotnosti sa slobodom izražavanja.

S druge strane, jermenska zajednica u Francuskoj pozdravila je glasanje u Narodnoj skupštini kao "drugi veoma značajan korak u borbi protiv onih koji negiraju genocid nad Jermenima". Prvi korak je bio 2001. godine kada je francuski parlament usvojio zakon u kome je masovno ubijanje Jermena tokom Prvog svetskog rata, na izdisaju Otomanske imperije, okarakterisano kao genocid. Tada su odnosi Francuske i Turske doživeli udarac sličan ovome.

"Ovaj zakon nije usmeren protiv Turske, već protiv ekstremista u svim zemljama, uključujući i Tursku", rekao je portparol Saveta za jermenske organizacije u Francuskoj i dodao da oni sada imaju oruđe u rukama protiv svih koji ne priznaju genocid.

Ta organizacija pokrenula je poslednjih godina tri suđenja protiv ljudi koji su poricali genocid nad Jermenima. Dva su dobili, uključujući i onaj protiv istoričara Bernara Levija, dok su proces protiv turske ambasade izgubili zbog diplomatskog imuniteta.

Francuska ima najveću jermensku zajednicu u Evropi koja broji oko 500.000 ljudi. Poznati šansonjer Šarl Aznavur, bivši premijer Eduar Baladir, kao i izvršni direktor "Alkatela" Serž Čuruk, takođe su jermenskog porekla. Ovaj prvi se oglasio u javnosti, nazivajući nacrt zakona za genocid nad Jermenima "čestitim postupkom od strane Francuza".

Glasanje u donjem domu francuskog parlamenta pozdravila je i Jermenija, čiji je ministar spoljnih poslova, kako prenosi AP, izjavio da je to "prirodna reakcija na intenzivno, agresivno i zvanično negiranje Turske da je počinjen genocid nad Jermenima". Odluku Narodne skupštine je, međutim, osudio Oli Ren, evropski komesar za proširenje, izjavivši da je ona došla u nezgodnom trenutku, odnosno "u kritičnoj fazi pregovora s Turskom" o prijemu u EU.

Da li je slučajno, pitaju neki komentatori, što se glasanje u donjem domu francuskog parlamenta podudarilo sa objavljivanjem dobitnika Nobelove nagrade za književnost – turskog pisca Orhana Pamuka, koji je prvi upozoravao da zemlja mora da se suoči sa zločinima iz svoje prošlosti – genocidom nad Jermenima i kasnije nad Kurdima.

--------------------------------------------------------------------------

Poruka Šarla Aznavura

"Ovo je čestit postupak od strane Francuske", preneo je "Parizijen" reči Šarla Aznavura, čiji su roditelji Miša i Anar Aznavurijan stigli u Francusku 1915. "bežeći od genocida u kome je turska vojska morila glađu i klala milion Jermena".

"Očekujem od poslanika da slušaju svoje srce kad glasaju. Ponosan sam što sam građanin Francuske koja je stvari nazvala pravim imenom. Kada na jednoj strani umre milion i po ljudi, a na drugoj niko, tada se to ne može nazvati ratom. To se može nazvati samo genocidom", rekao je Šarl Aznavur na dan glasanja u Narodnoj skupštini.

--------------------------------------------------------------------------

Zver na Mesecu

Genocid nad Jermenima tema je i pozorišne predstave "Zver na Mesecu" Ričarda Kalinoskog koja je sa velikim uspehom prikazana na američkim i pariskim scenama (takođe postavljena i na sceni Beogradskog dramskog pozorišta) i ovenčana nagradom "Olivije" 2003. godine. Kalinoski analizira sudbinu Jermenina koji je kao dečak čudom preživeo pokolj i suočio se sa surovom smrću najbližih, a kasnije, stigavši u Ameriku, postao fotograf koji opsesivno pokušava da zaustavi život.