Аутсајдер

Вест да је Нобелову награду за мир добио Мухамед Јунус а не фаворизовани Марти Ахтисари изненадила је многе. Вероватно највише самог Ахтисарија, који је још колико у понедељак у Хелсинкију самоуверено излануо да зна да је његов лоз "у добошу за лутрију" па су стога "шансе да добијем веће", с обзиром на то да лане није знао за кандидатуру, нити је 2005. награђен. Ахтисаријева скромност била је лажна – сви светски медији истицали су га као главног међу 191 кандидатом за овогодишњег Нобела за мир.

Нобелов комитет у Ослу извукао је, међутим, Јунусов а не Ахтисаријев лоз. Фаворита је у финишу надиграо потпуни аутсајдер. То не значи да је Нобелова награда пала у погрешне руке. Напротив. Неки би рекли да је миру у Аћеу више допринео природни деструктивни феномен – цунами, него Ахтисари, који је у трку за Нобела ушао захваљујући мировном споразуму постигнутом у тој индонежанској провинцији. И не као преговарач о Косову, где је за кратко време направио серију дипломатских гафова који су озбиљно пољуљали његов имиџ непристрасног преговарача. Ахтисари и сам признаје да су преговори о Косову у ћорсокаку, а британски "Гардијан" оцењује тим поводом да је овај изасланик генералног секретара Уједињених нација "пустио мачку из џака, с непредвидивим последицама по балканску стабилност".

Неодмереним изјавама о "колективној кривици" Срба и недавном тврдњом да се српски преговарачи, за разлику од албанских, налазе далеко од компромиса, Ахтисари је сасвим недипломатски изабрао страну у преговорима. Сузио је преговоре на А4 формат и жигосао, као тврдоглаву, страну која нуди све осим потпуне независности, док не скрива наклоност оној која ни за милиметар не одступа од захтева за одвајањем дела територије од државе чије границе штити не само међународно право, него и закључци Бадинтерове комисије. Јер мњење арбитра Европске заједнице потврдило је принцип да није могуће силом и једнострано мењати границе република насталих на тлу некадашње СФРЈ.

Иако Ахтисари још ужива подршку Контакт групе, ускраћивање Нобелове награде јесте сигнал да банкрот преговора о судбини Космета, за који је заслужан, неће бити награђен. То се сигурно неће допасти онима који се залажу за инстант решења на Косову, али охрабрује чињеница да бар у норвешком Нобеловом комитету за лауреата овогодишње награде за мир нису хтели мачка у џаку.