Радијатори, ипак, најјефтинији

Податак да би због техничких проблема у транспорту кроз Мађарску уместо 13 милиона кубика гаса у Србију током зиме стизало око 10, као и да је топланама уочи почетка грејне сезоне уместо 46.000 тона мазута, колики је месечни биланс, стигло око 27.000, могао би привремено и да охлади радијаторе.
Према речима Милована Лечића, председника Удружења топлана Србије, готово све топлане су спремне за старт 17. октобра. За још две или три треба обезбедити мазут како би потрошачи били у потпуности задовољени. Међутим, количине мазута којима тренутно располажемо далеко су мање од оних које смо имали пред почетак прошле грејне сезоне. Не прати се ни дневна динамика испоруке, па су приспеле количине недовољне, истиче Лечић. 

Управо да се не би поновила прошлогодишња ситуација, када је због несташице гаса морало да се иде на супституцију мазутом, Удружење је средином године са НИС-ом потписало уговор о испоруци мазута за српске топлане. Тако би током целе зиме, по овом уговору, требало да буде испоручено око 140.000 тона, а ако гаса буде мање од потребних, још више – 158.000 тона мазута.

Иако у НИС-у истичу да проблема око испоруке мазута нема, као и да ће све количине бити испоручене на време, чињеница је да на НИС-овим залихама никада није било мање мазута него у ово време. Само пре неколико месеци резервоари у рафинеријама били су затрпани мазутом који је продат. Али не топланама.

Такође је чињеница да прерада нафте из које се добија мазут никада није била скромнија него сада, тако да је реално очекивати да ће мазут за грејање и због тога највероватније стизати на кашичицу до топлана. Уколико се ситуација не промени.

Целу ствар око набавке нових количина овог енергента за зиму прави и нереално ниска цена грејања која је, како истичу у Удружењу топлана Србије, далеко од економске. Иако је за већину топлана у овом часу квадратни метар грејања око 33 динара, реално би било да буде виша од 45.

За десетак топлана је већ одобрена корекција у цени за око 9,3 одсто, док се за 11 још чека зелено светло, истиче Лечић.

Уколико се случајно одобри највиша цена грејања од око 48 динара за стан од 60 квадрата домаћинства ће месечно плаћати 2.880 динара, што је за годину дана око 32.500 динара. Међутим, како упућени најављују, не очекује се да цена пређе 40 динара. У том случају би месечно требало издвојити 2.400 динара, а за годину 28.800 динара, што би у поређењу са осталим енергентима опет био најповољнији начин грејања.

Они који су прикључени на гас могу очекивати да ће до корекције цене, која се није мењала скоро годину дана, ускоро доћи. По садашњој цени од 18,3 динара по кубику, колико се плаћа Србијагасу, они би за стан од 60 квадара плаћали месечно 4.392 а за пола године 26.352 динара.

Ако се узме да се тона квалитетнијег угља на стовариштима продаје по цени од 5.000 до 7.500 за целу грејну сезону домаћинства ће морати да плате од 20.00 до 22.500 динара за четири тоне угља, што је просек потрошње за стан од 60 квадрата.

Уколико домаћин купи кубни метар буковине за коју треба издвојити од 3.200 до 3.400 динара, за 10 кубика, колико им је потребно за шест месеци, мораће да издвоје од 32.000 до 34.000 динара.

Цена грејања на струју зависиће од тога да ли се стан греје по нижој или вишој тарифи. Ако троши 1.600 киловат-часова  месечно од чега је 1.050 киловат-часова у време јефтиније струје, рачун ће платити око 4.450 динара. У цену нису урачунати најскупљи киловат-часови у црвеној зони. Треба имати у виду да је потрошња струје знатно већа у најхладнијим месецима – децембру, јануару, фебруару, марту, док је у априлу нешто мања. Па ако би се ових 1.600 киловата узело као просечна потрошња за шест месеци би рачун за грејање на струју износио 26.700 динара.