Radijatori, ipak, najjeftiniji

Podatak da bi zbog tehničkih problema u transportu kroz Mađarsku umesto 13 miliona kubika gasa u Srbiju tokom zime stizalo oko 10, kao i da je toplanama uoči početka grejne sezone umesto 46.000 tona mazuta, koliki je mesečni bilans, stiglo oko 27.000, mogao bi privremeno i da ohladi radijatore.
Prema rečima Milovana Lečića, predsednika Udruženja toplana Srbije, gotovo sve toplane su spremne za start 17. oktobra. Za još dve ili tri treba obezbediti mazut kako bi potrošači bili u potpunosti zadovoljeni. Međutim, količine mazuta kojima trenutno raspolažemo daleko su manje od onih koje smo imali pred početak prošle grejne sezone. Ne prati se ni dnevna dinamika isporuke, pa su prispele količine nedovoljne, ističe Lečić. 

Upravo da se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija, kada je zbog nestašice gasa moralo da se ide na supstituciju mazutom, Udruženje je sredinom godine sa NIS-om potpisalo ugovor o isporuci mazuta za srpske toplane. Tako bi tokom cele zime, po ovom ugovoru, trebalo da bude isporučeno oko 140.000 tona, a ako gasa bude manje od potrebnih, još više – 158.000 tona mazuta.

Iako u NIS-u ističu da problema oko isporuke mazuta nema, kao i da će sve količine biti isporučene na vreme, činjenica je da na NIS-ovim zalihama nikada nije bilo manje mazuta nego u ovo vreme. Samo pre nekoliko meseci rezervoari u rafinerijama bili su zatrpani mazutom koji je prodat. Ali ne toplanama.

Takođe je činjenica da prerada nafte iz koje se dobija mazut nikada nije bila skromnija nego sada, tako da je realno očekivati da će mazut za grejanje i zbog toga najverovatnije stizati na kašičicu do toplana. Ukoliko se situacija ne promeni.

Celu stvar oko nabavke novih količina ovog energenta za zimu pravi i nerealno niska cena grejanja koja je, kako ističu u Udruženju toplana Srbije, daleko od ekonomske. Iako je za većinu toplana u ovom času kvadratni metar grejanja oko 33 dinara, realno bi bilo da bude viša od 45.

Za desetak toplana je već odobrena korekcija u ceni za oko 9,3 odsto, dok se za 11 još čeka zeleno svetlo, ističe Lečić.

Ukoliko se slučajno odobri najviša cena grejanja od oko 48 dinara za stan od 60 kvadrata domaćinstva će mesečno plaćati 2.880 dinara, što je za godinu dana oko 32.500 dinara. Međutim, kako upućeni najavljuju, ne očekuje se da cena pređe 40 dinara. U tom slučaju bi mesečno trebalo izdvojiti 2.400 dinara, a za godinu 28.800 dinara, što bi u poređenju sa ostalim energentima opet bio najpovoljniji način grejanja.

Oni koji su priključeni na gas mogu očekivati da će do korekcije cene, koja se nije menjala skoro godinu dana, uskoro doći. Po sadašnjoj ceni od 18,3 dinara po kubiku, koliko se plaća Srbijagasu, oni bi za stan od 60 kvadara plaćali mesečno 4.392 a za pola godine 26.352 dinara.

Ako se uzme da se tona kvalitetnijeg uglja na stovarištima prodaje po ceni od 5.000 do 7.500 za celu grejnu sezonu domaćinstva će morati da plate od 20.00 do 22.500 dinara za četiri tone uglja, što je prosek potrošnje za stan od 60 kvadrata.

Ukoliko domaćin kupi kubni metar bukovine za koju treba izdvojiti od 3.200 do 3.400 dinara, za 10 kubika, koliko im je potrebno za šest meseci, moraće da izdvoje od 32.000 do 34.000 dinara.

Cena grejanja na struju zavisiće od toga da li se stan greje po nižoj ili višoj tarifi. Ako troši 1.600 kilovat-časova  mesečno od čega je 1.050 kilovat-časova u vreme jeftinije struje, račun će platiti oko 4.450 dinara. U cenu nisu uračunati najskuplji kilovat-časovi u crvenoj zoni. Treba imati u vidu da je potrošnja struje znatno veća u najhladnijim mesecima – decembru, januaru, februaru, martu, dok je u aprilu nešto manja. Pa ako bi se ovih 1.600 kilovata uzelo kao prosečna potrošnja za šest meseci bi račun za grejanje na struju iznosio 26.700 dinara.