Нејасно ко бира градоначелнике

Нови устав Србије још није ни потврђен на референдуму, а већ су се појавила различита тумачења појединих одредаба. Спор је настао око члана 191. којим се заправо први пут у највиши правни акт и уноси начин избора локалних органа власти.
У Демократској странци сматрају да новим уставом није одређен нови, односно другачији начин избора градоначелника и председника општина од досадашњег и залагаће се, приликом израде новог закона о локалним изборима, да избори за ове функције и даље буду непосредни. На сасвим супротној позицији су у Српској радикалној странци, у којој су све време док је усаглашаван текст устава инсистирали да председнике општина и градоначелнике убудуће бирају одборници у локалним парламентима. Они сматрају да су управо такво решење и успели да "убаце" у текст устава о којем ће се грађани изјашњавати на референдуму 28. и 29. октобра.

Начин на који је формулисан став да "скупштина општине одлучује о избору извршних органа општине у складу са законом и статутом" очигледно је омогућио простор за различита тумачења. Док се неко од правних ауторитета не огласи и каже шта овај члан тачно значи (до уставописаца је ових дана тешко доћи), странке ће га тумачити у складу са сопственим интересима.

Немања Шаровић, народни посланик и председник београдског одбора Српске радикалне странке, каже да су радикали инсистирали на члану 191, јер су ове године у више општина у Србији ескалирали сукоби између председника општина и скупштинске већине која их не подржава.

– На основу садашњег закона о локалним изборима, догађало се да први човек града или општине буде из партије која нема скупштинску већину. Тада би долазило до сукоба и узајамног оптуживања за блокаду рада локалних органа власти, што је доводило до расписивања референдума за смену градоначелника и председника општина. Излаз из садашње ситуације је да убудуће одборници бирају градоначелнике и председнике општина. Инсистирали смо да на неки начин то буде регулисано уставом, јер је то пракса у развијеним демократијама – нагласио је Шаровић.

Душан Петровић, потпредседник ДС-а, каже, међутим, да га нагађања и жеље радикала не интересују и да је новим уставом прописано да скупштине општина саме одлучују како ће бити бирани председници тих општина. Дакле, према његовом мишљењу, општинске скупштине ће се опредељивати за једну од могућности – да ли ће саме бирати председника општине, или ће то препустити грађанима. То ће бити регулисано или општинским статутом, или одлуком скупштине општине.

– Не интересује нас како радикали "читају" устав и да ли се нешто, по њиховом тумачењу, подразумева. Томислав Николић, члан уставне поткомисије, требало је да се информише за шта је гласао, а не шта су они хтели, па није прошло. Пристали смо да одредба о скупштинама општина уђе у устав, јер се њоме дају већа овлашћења локалним органима власти – рекао је Петровић, додајући да ће питање избора градоначелника бити регулисано посебним законом.

Према изворима из врха Демократске странке Србије, међутим, нови устав заиста прописује да одборници бирају председнике општине, што је то био уступак СРС-у, на који је ДС пристао зарад уступка који су радикали учинили прихватајући да председника републике бирају непосредно грађани.

Ове незваничне информације из ДСС-а потврђује и Зоран Анђелковић, генерални секретар Социјалистичке партије Србије, наводећи да су радикали на почетку разговора о уставним решењима тражили да се и председник републике бира у парламенту. Пошто то није могло да им прође, каже Анђелковић, све странке су прихватиле компромисну понуду СРС-а да се бар председници општина бирају у локалним скупштинама. И то "извире" из новог устава, односно, како истиче, устав потпуно јасно каже да председнике општина бирају одборници из сопствених редова. Закон о локалним изборима се, стога, мора мењати да би био у складу са оним што нови устав налаже.

Он додаје да је мало необично да се локална "правила игре" прописују уставом, али сматра да је то последица политичког надмудривања ДС-а и СРС-а у уставној поткомисији.

Када је реч о градоначелницима, према његовим речима, све је отворено. Члан 191. каже да се "избор извршних органа града и града Београда уређује законом", али Анђелковић указује да о томе засад не постоје прецизни договори.

-----------------------------------------------------------

Закон  неуставан?

У Центру за слободне изборе и демократију истичу да нови устав јасно каже да скупштине општина бирају извршне органе општине (а да ли ће то бити председници општина, менаџери, извршни одбори или нешто друго, биће одређено законом). То значи да усвајањем новог устава постојећи закон о локалним изборима постаје неуставан.