Јужни Судан у повоју

Вољом бирача јужног Судана, највећа афричка држава престала је да постоји средином јануара.

Након вишедеценијског грађанског рата и потоњег туробног суживота, гласачи у 10 федералних јединица хришћанског анимистичког југа и њихови сународници у дијаспори диљем света одлучили су да се отцепе од режима џамахирије у Картуму, и оснују 54. афричку државу. Амерички председник Барак Обама је исход јужносуданског референдума оценио као „охрабрење свету”. Гласање у региону по површини већем од Француске протекло је углавном без инцидената и насиља, закључили су бројни посматрачи, међу којима је Пекинг послао највећу делегацију.

Званични Картум је, уз траг сете, поздравио одлуку југа да крене својим путем.

„Признајемо и прихватамо резултате референдума. Нашој браћи са југа желимо пуно среће и берићетну будућност у организовању нове државе”, изјавио је потпредседник Судана Али Осман Таха.

Лидер Јужног Судана Салва Кир затражио је од међународне заједнице да прихвати и потврди исход референдума. „Немамо никаквог интереса да се вратимо горким временима рата и сукоба из прошлости”, инсистирао је Кир.

Јануарски референдум договорен је међународним мировним споразумом 2005. године у чијем састављању су учествовали и Таха и Кир. Двојица званичника: Таха и Кир предводиће сада прелазне преговоре (уприличене споразумом из 2005. године) са ороченим датумом завршетка 9. јула 2011. године.

У међувремену, 30. априла, истиче мандат мировној мисији УН за југ Судана (10.000 „плавих шлемова”): њен даљи статус за сада је неизвестан.

Почетак „оставинске расправе” између Картума и Џубе већ је набијен неочекиваним обртима.

Режим маршала Омара ал Башира (за којим је Међународни кривични суд издао налог за хапшење због „геноцида и ратних злочина у Дарфуру) суочен је са нарастајућим омладинским протестом у престоници, али и низу градова на западу и приморском истоку Судана на Црвеном мору.

Са своје стране, званична Џуба је првог радног дана након референдума 17. јануара објавила одлуку о куповини 12 половних руских војних хеликоптера (Ми-18) по цени од 12 милиона америчких долара по комаду, открива магазин „Africa confidential”.

Где су данас 33 руска тенка и товар ратне муниције са украјинског брода „Фаина”, који су након отмице септембра 2008. године у сомалским водама искрцани у луци Момбаса, за сада је неизвесно.

Зашто би Џуба у прелазном периоду јачала војни арсенал? Председник Салва Кир на то питање званично не одговара. Из Џубе је свету у међувремену саопштено да ће Јужни Судан 2012. године организовати парламентарне и председничке изборе, да ће „за сада” поштовати све постојеће концесије на експлоатацију нафте, док ће тендере за изградњу неопходне инфраструктуре организовати по „важећим светским стандардима”. Инвеститори из Кине, САД, Ирана, Бразила, Јужноафричке Републике, Русије, Пољске... већ су најавили учешће на конкурсима за изградњу путева и новог нафтовода до обала Кеније, телекомуникационе мреже, експлоатације злата...

Изградњи нове државе на екватору претходиће ипак деликатни преговори са комшијама у Картуму. Подела будућих прихода од нафте, режим коришћења тока Нила (југ је ближи извору), подела спољног дуга од 37 милијарди долара, судбина нафтоносног региона Абијеи... неке су од најосетљивијих тема будућих преговора дојучерашњих животних партнера.

Џуба и Картум најављују спремност на толерантне преговоре: водеће силе модерног света у међувремену рапидно јачају своја дипломатска посланства у две престонице.

Тања Вујић