Južni Sudan u povoju

Voljom birača južnog Sudana, najveća afrička država prestala je da postoji sredinom januara.

Nakon višedecenijskog građanskog rata i potonjeg turobnog suživota, glasači u 10 federalnih jedinica hrišćanskog animističkog juga i njihovi sunarodnici u dijaspori diljem sveta odlučili su da se otcepe od režima džamahirije u Kartumu, i osnuju 54. afričku državu. Američki predsednik Barak Obama je ishod južnosudanskog referenduma ocenio kao „ohrabrenje svetu”. Glasanje u regionu po površini većem od Francuske proteklo je uglavnom bez incidenata i nasilja, zaključili su brojni posmatrači, među kojima je Peking poslao najveću delegaciju.

Zvanični Kartum je, uz trag sete, pozdravio odluku juga da krene svojim putem.

„Priznajemo i prihvatamo rezultate referenduma. Našoj braći sa juga želimo puno sreće i berićetnu budućnost u organizovanju nove države”, izjavio je potpredsednik Sudana Ali Osman Taha.

Lider Južnog Sudana Salva Kir zatražio je od međunarodne zajednice da prihvati i potvrdi ishod referenduma. „Nemamo nikakvog interesa da se vratimo gorkim vremenima rata i sukoba iz prošlosti”, insistirao je Kir.

Januarski referendum dogovoren je međunarodnim mirovnim sporazumom 2005. godine u čijem sastavljanju su učestvovali i Taha i Kir. Dvojica zvaničnika: Taha i Kir predvodiće sada prelazne pregovore (upriličene sporazumom iz 2005. godine) sa oročenim datumom završetka 9. jula 2011. godine.

U međuvremenu, 30. aprila, ističe mandat mirovnoj misiji UN za jug Sudana (10.000 „plavih šlemova”): njen dalji status za sada je neizvestan.

Početak „ostavinske rasprave” između Kartuma i Džube već je nabijen neočekivanim obrtima.

Režim maršala Omara al Bašira (za kojim je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje zbog „genocida i ratnih zločina u Darfuru) suočen je sa narastajućim omladinskim protestom u prestonici, ali i nizu gradova na zapadu i primorskom istoku Sudana na Crvenom moru.

Sa svoje strane, zvanična Džuba je prvog radnog dana nakon referenduma 17. januara objavila odluku o kupovini 12 polovnih ruskih vojnih helikoptera (Mi-18) po ceni od 12 miliona američkih dolara po komadu, otkriva magazin „Africa confidential”.

Gde su danas 33 ruska tenka i tovar ratne municije sa ukrajinskog broda „Faina”, koji su nakon otmice septembra 2008. godine u somalskim vodama iskrcani u luci Mombasa, za sada je neizvesno.

Zašto bi Džuba u prelaznom periodu jačala vojni arsenal? Predsednik Salva Kir na to pitanje zvanično ne odgovara. Iz Džube je svetu u međuvremenu saopšteno da će Južni Sudan 2012. godine organizovati parlamentarne i predsedničke izbore, da će „za sada” poštovati sve postojeće koncesije na eksploataciju nafte, dok će tendere za izgradnju neophodne infrastrukture organizovati po „važećim svetskim standardima”. Investitori iz Kine, SAD, Irana, Brazila, Južnoafričke Republike, Rusije, Poljske... već su najavili učešće na konkursima za izgradnju puteva i novog naftovoda do obala Kenije, telekomunikacione mreže, eksploatacije zlata...

Izgradnji nove države na ekvatoru prethodiće ipak delikatni pregovori sa komšijama u Kartumu. Podela budućih prihoda od nafte, režim korišćenja toka Nila (jug je bliži izvoru), podela spoljnog duga od 37 milijardi dolara, sudbina naftonosnog regiona Abijei... neke su od najosetljivijih tema budućih pregovora dojučerašnjih životnih partnera.

Džuba i Kartum najavljuju spremnost na tolerantne pregovore: vodeće sile modernog sveta u međuvremenu rapidno jačaju svoja diplomatska poslanstva u dve prestonice.

Tanja Vujić