Немачка ће већином ратификовати ССП

Немачка ће, по свему судећи, у марту или априлу, ратификовати Споразум о стабилизацији Србије и Европске уније у Бундестагу, сазнаје „Политика” од Михаела Штибгена, известиоца владајуће посланичке групе ЦДУ–ЦСУ за европска питања и члана Одбора за европска питања немачког парламента.

Штибген, који је на челу трочлане делегације немачког парламента у званичној посети Србији, претпоставља да ће овај споразум бити ратификован великом већином, „и то већом него што је већина у владајућој коалицији”.

Објашњавајући да је ратификација ССП-а са Србијом прошла прво читање у Бундестагу, а у Одбору за европска питања већ је добила позитивно мишљење, Штибген напомиње да је систем ратификације у Бундестагу компликован, али и да нема никаквих политичких препрека за процес који је у току. Штибген, у интервјуу „Политици” каже: „Немачка већ дуги низ година подржава Србију у приближавању ЕУ. То можемо да видимо и по томе што Немачка пружа велику билатералну помоћ, али и помоћ преко фондова ЕУ.”

Уколико мишљење Европске комисије о спремности Србије за статус кандидата буде у октобру позитивно, да ли ће у Немачкој бити проблема приликом разматрања мишљења ЕК?

Поздрављамо то што је српска влада веома брзо реаговала са својим Акционим планом на Извештај ЕК о напретку и сада посматрамо у којој мери се реализују најважнији изазови из тог плана. У овом тренутку, кажем начелно: ми смо за почетак преговора што је пре могуће. Међутим, сувише рани почетак преговора неће помоћи нити ЕУ, нити Србији. И због тога мислим, на основу искуства, да није одлучујуће да ли ће почетак преговора о чланству почети већ ове, следеће године или оне после. Оно што је одлучујуће јесу реформе које у Србији још морају да буду спроведене. А оне морају да буду спроведене, без обзира на преговоре – због саме земље. Ако те реформе будете спроводили брзо, онда ћете сигурно брзо моћи и да започнете преговоре.

Хоће ли Србија крајем године добити статус кандидата?

Мислим да је то могуће. Али, не бих сада могао то да обећам.

Дакле, не можете да обећате ни почетак преговора, истовремено са статусом кандидата, што би Србија желела да се догоди?

Претпоставка је да ЕК да свој став и да то препоручи.

Уколико то она учини…?

Ако Комисија директно предложи тако нешто – а Бундестаг тако нешто у историји никада није одбио – онда ћемо о томе врло отворено дискутовати и сигурно доћи до наше одлуке.

Да ли нова, дужа процедура у Бундестагу, на основу Лисабонског уговора, иде у корист Србији или на њену штету?

Са овим новим поступком у ствари се ништа није променило у томе. Што се тиче целокупног придруживања, Немачка је тај процес подржавала на један врло отворен начин. С тим што се сада – што је на захтев Савезног уставног суда Немачке – мора повести јавна расправа, на основу које ће Бундестаг донети одлуку. Док тај поступак није постојао, одлуку је доносила Савезна влада, али је знала да би Бундестаг неке такве ставове подржавао. Дакле, Немачка, у међувремену, није постала критичнија, и даље остаје врло отворена према том питању. Могу да подсетимо и на то да је немачки Бундестаг, што се тиче бројних учлањења у ЕУ, у протеклих неколико година, увек са великом већином, од три до четири петине, давао сагласност на ратификацију.

Какви су ваши утисци о реформама у Србији?

Наша, али и моја лична, препорука јесте да је јако важно да једна земља те реформе и спроведе, да те реформе почну да функционишу у целој земљи. Из неких других процеса учлањења стекли смо искуства да сувише брзо доношење закона без њиховог спровођења, након учлањења – а ту помињем Бугарску и Румунију – води до додатних проблема. Отуд се може поставити питање да ли је било повољније да се неко чланство остварило неколико година касније.

Да ли то, онда, значи да су услови за улазак Србије у ЕУ строжи?

Из прошлости смо научили и у Бундестагу инсистирамо на томе да се не направи још једном, као са Бугарском и Румунијом, двоструки уговор, да ми, онда, као национални парламент само можемо да прихватимо или одбијемо уговор. На примеру Кипра смо, такође, видели да национална питања, питање односа са суседима, погранична питања, такође, треба да буду решена на такав начин да не остану нешто што ћемо прескочити.

Сада морамо да пазимо да политичка питања буду разрешена пре учлањења, на такав начин да не постану кочница за европску политику. Још нешто: ЕУ је данас много даље одмакла у свом функционисању него што је то било пре двадесет година.

Да ли, стога, мислите да Србија треба да реши питање Косова пре учлањења?

Јесте, то је широко распрострањено мишљење у немачком Бундестагу, при чему то не значи да све мора да буде разрешено сто одсто. Али, мора постојати одрживи однос између Србије и Косова пре чланства.

Србија је, у овом тренутку, потенцијални кандидат за ЕУ. Да ли се од ње очекује да спроводи спољну и безбедносну политику ЕУ?

Ми, наравно, посматрамо како се Србија понаша и у погледу тих питања. Приметили смо да је о два питања, у вези са Мјанмаром и у вези са доделом Нобелове награде, заузела сопствени став. То је, наравно, нешто што Србија сме да ради. Али, за нас јесте важно да ЕУ говори једним језиком, а то није постојало увек и не постоји ни данас.

Је ли тачна оцена, која је овде прилично распрострањена, да проширење ЕУ у овом тренутку није приоритетна тема за Немачку?

Радујем се што о овоме нешто могу да вам кажем. Јер, повремено, и у иностраним новинама, читам да велики број људи стиче утисак да би Немачка променила своју европску политику са својом новом владом. Међутим, то није тако. Ми конкретизујемо наш став што се тиче политике проширења, али не мењамо ту своју политику. Ствар је врло јасна и чиста: дуги низ година перспектива проширења на све балканске државе ужива пуну подршку немачког Бундестага и даље се држимо тога. И од тога нема одступања.

Међутим, ми смо од самог почетка изјавили, и ту смо били у праву, да ће тај процес сигурно трајати дуги низ година за све земље и да не треба да се иде сувише нагло. Али, упркос томе што је брже могуће.

----------------------------------------------

Србија важан привредни партнер

Рекавши да долази са разговора са представницима немачке привреде, Штибген нам преноси да они кажу да имају проблема који у овом тренутку постоје свуда у свету, али да је Србија за немачку привреду важан партнер и да ће немачка привреда наставити да овде буде активна.

„Оно што је важно јесте да се борба против организованог криминала и правосудна реформа доследно спроводе”, наглашава наш саговорник.

Упитан колико те европске инвестиције могу да убрзају европску интеграцију Србије, Штибген одговара да „брзину европске интеграције готово искључиво одређује сама Србија” и да политичко расположење у ЕУ не игра одлучујућу улогу.

Биљана Чпајак