Раскош бивше СФРЈ

На једној од најлепших локација Новог Београда, у близини Ушћа, налази се монументално здање од белог брачког камена површине око шест и по хектара бивша Палата федерације, а познатије као СИВ. Мали број људи је заиста упознат са културном и уметничком вредношћу ове грађевине у којој је донедавно био смештен највећи део савезне државне администрације, а која је по мишљењу многих међу најлепшим у Европи, па и у свету.

Далеке 1947. године, расписан је конкурс за израду пројекта зграде у којој ће бити смештена влада велике Југославије. На конкурсу је победио пројекат хрватског архитекте Владимира Поточњака, али после његове смрти пројекат преузима српски архитекта Михаило Јанковић са својим тимом, који ће у њега унети извесне промене. Темељи зграде су постављени 1947. године, а после паузе од седам година настављено је са градњом, да би била завршена 1959. године. Извођач радова било је српско грађевинско предузеће "Рад".

Грађевина је пројектована у прочишћеном модерном неокласицистичком стилу, под утицајем школе француског архитекте Корбизијеа. Основа палате је симетрична са средишњим корпусом и два бочна крила. Испод средњег крила налази се нижи део испод стаклене куполе. Поред 13 конференцијских сала и 744 канцеларија, у којима је некада радило и до четири хиљаде државних службеника, зграда садржи и импозантни свечани део, намењен пријему страних државних делегација и одржавању других скупова на високом нивоу. 

Збирка уметничких дела није само значајна по броју експоната већ и по њиховој уметничкој вредности.

Свака република бивше СФРЈ добила је део заједничког простора у централном делу за уређење по властитом нахођењу, односно свој салон. Тиме је дошло до оплемењивања простора и увођења етномотива, карактеристичних за сваку републику. Тако,  у македонском салону столице, теписи и декорација одишу оријенталним духом, а зидове украшавају розете од дрвета са цветним мотивима и слика са типичним македонским пејзажом.

Ентеријер црногорског салона инспирисан је Његошевим добом, са ручно тканим теписима, софром и столицама постављеним около. Врата су у рељефу са мотивима из историје Црне Горе, аутора Небојше Митрића. У овој просторији налазе се и вајарска дела, две скулптуре Риста Стијовића, једна у мермеру под називом ,,Папагај ара", а друга у бронзи ,,Акт жене у лежећој пози". Ту је и врло импресивна ,,Биста Црногорца", рад Драга Ђуровића од патинираног гипса, као и једна фигурина, дело Митричевског.

У српском салону, теписи су израђени према цртежима Лазара Вујаклије, а на зиду се налазе уља на платну Пеђе Милосављевића "Дубровник" и "Kонак у Топчидеру", као и два рељефа од бронзе  "Освајање Београда" и "Лов" Небојше Митрића.

Такозвани браон или босански салон карактерише велика таписерија "Шума" Воје Димитријевића и Бранка Суботића, слика Петра Лубарде "Квргава стена", као и портрет Николе Тесле аутора Славомира Анђелића.

Југословенски и уједно највећи салон, који по речима кустоса Палате федерације Славомира Анђелића може да угости и до две хиљаде људи, украшавају фасцинантне фреске од 20 метара дужине и четири метра висине "Лет у космос" Петра Лубарде и "Путевима Југославије" Лазара Вујаклије, као и триптих мозаика "Стварање нове Југославије" Младена Србиновића. Наведени салон је служио бившим председницима за доделу одликовања истакнутим личностима из културног и јавног живота. У холу испред салона налази се мозаик "Сутјеска", рад Словенца Марија Прегеља, дужине 12 и висине осам метара, препознатљив као позадина председницима државе приликом обраћања медијима.

Хрватским салоном доминира фреска "Громача" чији је аутор Ото Глуха дужине око 20 метара. Ту је изложено и уље на платну Лазара Возаревића "Сутјеска" и таписерија Јагоде Бујић ,,Градови".

Словеначки или "плави" салон коришћен је углавном за конференције за новинаре, док су у сали "Београд" одржане многе седнице Савезне владе.

Поред наведених аутора, вреди поменути и друга истакнута имена чија дела обогаћују огромну уметничку ризницу палате, између осталих Ђорђа Андрејевића Куна, Милана Коњовића, Јована Бијелића, Стојана Аралицу, Ристa Стијовића...

Посебну атракцију у централном или свечаном делу палате представља кристални лустер на куполи, тежак девет тона са око 2.500 сијалица, као и два мозаична стуба са позлаћеним каменчићима.

Ваља напоменути да су средства за изградњу овог објекта била обезбеђена из буџета Републике Србије.