Египат између Русије и САД

Око 45.000 туриста из Русије заглављено је ових дана у побуном захваћеном Египту. Њихов превремени али безбедан повратак кућама, према проценама, коштаће руске тур-операторе добрих 16 милиона америчких долара! Колики ће у овом случају бити укупан губитак – како по Русију, тако и по Египат – за сада је тешко израчунати. Барем док трају нереди који свакодневно добијају на жестини, и у којима учествује све више Египћана. А посетиоци из хладних руских крајева чине чак 12 процената од свих туриста који годишње посећују земљу фараона

Али нису само туристи почели да пакују кофере и чекирају карте за повратак кућама. Слично чине и представници пословних компанија (рачуна се да у Египту ради најмање 30.000 Руса) које овде имају своје испоставе. Како се сазнаје, запосленима у нафтној компанији „Лукоил“, као и њиховим земљацима из приватне фирме за производњу гаса „Новатек“, такође је наређено да се упуте ка аеродромима, лукама…

И док милиони Египћана покушавају да се извуку из врзиног кола у које их је увалила тридесетогодишња владавина Хоснија Мубарака, свет на њихове муке гледа из другог угла, тачније, из угла сопствених интереса. А у земљи у којој сунце обасјава пирамиде током свих 12 годишњих месеци, интересе имају многи. Ти интереси се у многим областима сукобљавају, а ретко где су комплементарни. Ту и настају проблеми.

Како у недељном аналитичком интернет магазину „Африка пребриф“ пише колумниста Седрик Мухамед, озбиљна анализа египатске економије на светло дана је изнела помало неочекивану чињеницу, да је иста дубоко и чврсто повезана са економијом – Русије. Западна средства информисања, чак и она која се баве финансијским питањима, испустила су ту чињеницу из вида. Па чак и када је реч о приходима од туризма, које Египту омогућује управо огроман прилив гостију из највеће земље на свету.

                                                                                  Карикатура Новица Коцић

Аутор, такође, наводи и пример недавног покушаја египатског телекомуникационог џина „Ораско телекома“ да удружи снаге са неким другим великим оператером из иностранства. Испоставило се да је, од свих понуда које су стизале са разних страна – од јужноафричког МТН-а до француског „Франс телекома“ – најприхватљивија она коју је изнео – руски „Вимпелком“.

Договор о руско-египатској телекомуникационој сарадњи, најављен још 4. октобра прошле године, требало је да означи и почетак стварања пете у свету по снази компаније из области телефоније. Узбуркане страсти на улицама Каира одложиле су коначни стисак руке шефова „Ораска“ и „Вимпелкома“. Наравно, уколико се не деси нешто што ће цео посао бацити у ветар.

А то би, објективно, могло лако да се деси. Подсетимо, Русија је са Ираком у августу 2002. склопила уговор о економској сарадњи „тежак“ 40 милијарди долара! Све је пало у воду после инвазије САД на Ирак 2003, инициране, како се касније испоставило, лажним извештајима америчких обавештајних агенција.

Једнако тако, Русија би могла штошта да изгуби и у Египту.

Са друге стране, Американци не стоје баш најбоље у овом делу света, израелско-палестински мировни процес вуче се годинама, а Вашингтон све више исказује немоћ у убеђивању две стране да окончају непријатељства. То оставља трага и на другим тачкама у региону.

Није тајна да су САД до сада подржавале владавину Мубарака. Демократија коју је он спроводио деценијама, одговарала им је. Подржавали су је финансијски, политички... Али, та демократија више не одговара Вашингтону. Мубарак је, вероватно тога и сам несвестан, преко ноћи постао – диктатор. Ствари се мењају, муњевито.

Узбуна на улицама Каира и других египатских градова превише личи на претходне буне у неким другим државама, па и нашим балканским, које су вођене под америчком диригентском палицом. Истицање Мохамеда ел Барадеија, бившег првог човека Међународне агенције за контролу нуклеарне технологије и човека који одавно важи за америчког приврженика, као најприхватљивијег наследника Мубарака, такође недвосмислено указује на амбиције Вашингтона. А управо тај моменат могао би, као контраакцију виђену у много примера до сада, на површину да изнедри људе који нису наклоњени прекоокеанском партнеру. Мисли се, пре свега, на оне исламске лидере који спадају у категорију „тврђих“.

Укратко, евентуални фијаско политике САД у Египту био би велики пораз и америчке укупне политике у овом делу света. А то у Вашингтону себи никако не смеју да дозволе. Али, битку не желе да изгубе ни Руси. Оно што тренутно имају у земљи фараона одлучни су да задрже. Па чак и нешто додатно да зараде.

Уколико каирска улица буде о томе одлучивала, на губитку ће бити сви. А пре свега – сами Египћани.