Тежина (не) одлучује

Да ли су мушкарци паметнији? Најновије истраживање у Канади потврдно одговара, додајући угљевље на распламсалу расправу да ли пол утиче на општу интелигенцију.

Сто година владало је сагласје међу психолозима да је свеједно да ли сте женско или мушко. Скорашња проучавања ставила су под сумњу ову тврдњу, а одраније је познато да је мушки мозак, у просеку, стотинак грама тежи.

Филип Раштон са Универзитета Западни Онтарио тражио је, са својим сарадницима, загонетну нит која повезује мождану величину и интелигенцију да би утврдио имају ли у томе икаквог удела полне разлике. Проучио је 100.00 провера школских способности (SAT) на узрасту од 17. и 18. година. Када је свако питање из теста измерио успостављеним чиниоцем опште интелигенције (g-faktor), установио је да мушкарци надмашују жене за 3,6 бодова.

Више девојака

Поменути показатељ користи се једино у тежим деловима теста. Показаћемо на примеру: некоме кажете четири последње цифре вашег телефонског броја и он их понови, то је лакше; изређа ли их обрнутим редоследом, то је знатно теже и тај има висок ге-чинилац. Филип Раштон га сматра најбољим делом оваквих испитивања, јер омогућује најпоузданија предвиђања. Отуда разумна претпоставка да нешто већи мушки мозак исказује већи учинак.

Брус Бракен, психолог из Колеџа "Вилијам и Мери" у Вирџинији (САД), који није учествовао у подухвату, сагласан је с налазом у овом случају, наглашавајући да све указује да разлика постоји. Али, оспорава закључак верујући да се одступања крију у променљивим величинама које нису разматране.

Једно од веродостојних објашњења јесте да се на колеџ уписује већи број девојака него младића, па их је у испитиваном узорку, чак, 10.000 више. Канадским истраживачима, стога, саветује да боље упаре оба рода и упореде исходе.

Као што се очекивало, недавно објављени чланак из Канаде у часопису "Интелигенција" долио је уље на ватру која тиња с почетка прошле године када је, председник Универзитета Харвард Лоренс Самерс – због изјаве да су мушкарци способнији у науци и инжењерству – морао да поднесе оставку. Касније обелодањено извињење у писаном облику није помогло.

Рат полова

И Филип Раштон је опрезан, није затворио врата, истичући да жене у наше време брже напредују него мушкарци, а да се незнатно разликовање у количнику интелигенције (IQ) не уочава у свакодневном животу. Кад се, међутим, узму у обзир нобеловци, сразмера је десет према један у корист мушког пола.

Дотично проучавање је подстакнуто претходним сличним прегнућима у Великој Британији и Данској, у којима је јачи пол испредњачио за четири-пет поена.

Канадски научник је протумачио и математичка и описне (вербалне) одговоре – у првим су успешнији били мушкарци, а у другим жене –

усредсредивши се, углавном, на 145 која наглашавају општу интелигенцију, и то је ге-чинилац. У прошлости су још нека изучавања указала на боље сналажење првих у простору, а других у – причању.

Научни писац Дебора Блум, која је у својој књизи "Пол и мозак" претресла деценије истраживања односа рода и интелигенције, поставила је крупна питања у вези са "одлучним обрачуном" жена и мушкараца. И она не верује да се мушки и женски мозак разликују, иако су се томе супротставили неки доцнији стручни искази.

Просторно сналажење показује, додаје она, да су се мушкарци у прошлости усавршили као ловци трагачи, а жене постале причалице одгајајући децу. Крајње исходиште је: нема никаквог смисла "рат полова" у интелигенцији. Све се увек своди на појединачне различитости, зато не смемо себе обмањивати да су нам мозгови истоветни.

------------------------------------------------------

Друкчије мисле

Почетком прошле године обелодањено је, на основу снимака можданих светлуцања, да жене и мушкарци друкчије мисле, али да то не утиче на интелектуалне способности.

Истраживање је спровео Ричард Хејер, професор психологије на Универзитету Калифорнија у Ирвину. Жене у размишљању користе више белу, а мушкарци сиву мождану масу. Еволуција је створила, условно речено, две врсте мозга, осмишљене за подједнако понашање.