Инфлација у заседи

Ову годину, према изјави министра финансија Млађaна Динкића у Лесковцу, Србија ће окончати не само с једноцифреном инфлацијом већ и са стопом мањом чак и од планираних 9,3 одсто. Дакле, ако је судити по агенцијском извештају, цене на мало 2006. биће знатно ниже и од пројектованих. Колико је то "знатно ниже" министар Динкић није прецизирао.
Тиме су, из прве руке, потврђене процене стручњака билтена Макроекономске анализе и трендови Економског института, који су пре неколико дана изашли с прогнозом да ће Србија ове године имати инфлацију испод десет процената. Да ли ће се достићи резултат из 2003, када је инфлација била 7,8 процената, остаје да се види. Тек, и без те трешње на врху купа шлага овогодишње економске политике, резултат вредан пажње, па и хвале, у којој министар Динкић у ово предизборно доба – не оскудева.

Било би одвећ поједностављено рећи да је антиинфлациони успех економских власти плод само срећних околности – да је сирова нафта на светским берзама пала са 80 на 60 долара за барел или да је јачање динара у односу на евро обесхрабрило увознике и трговце да индексирају своје цене. Наравно да није, али има великог удела. Тако ће, опет, према речима министра Динкића већ почетком идуће недеље гориво појевтинити за додатних два динара, па ће октобарска инфлација бити мања за додатних 0,3 процента. Такође не треба сметнути с ума и разне тактичке потезе владе у виду одлагања поскупљења појединих врста услуга (на пример, даљинског грејања или струје, лекова…) за почетак идуће године. И то, наравно, спада у домен рада економских власти и уобичајен арсенал мера.

Питање је, међутим, докле се такви потези могу одлагати и неће ли то уздржавање изазвати диспаритете на разним нивоима и већ почетком идуће године изложити, можда, неку нову владу веома тешким изазовима. Осим тога, ту је и најављена осетна корекција плата многих буџетских корисника (здравства, школства, војске…), утаначено остваривање Националног инвестиционог плана, који ће, због подстицања свих видова потрошње, бити сам по себи кратак фитиљ за инфлацију. Једноставно, инфлација чека у заседи. Ко ће у њу упасти и са каквим последицама – остаје да се види.

И на крају, колико год успех економских власти у обуздавању цена годио, не само њиховим ушима, јер су лане биле свих 17,7 одсто, наша овогодишња инфлација биће, по свему судећи, опет једна од највећих у Европи. Пут до два или три процента годишње инфлације уједињене Европе за нас тек предстоји. Ако је ова година први корак до тог циља, ваља га подржати, али то је врло тежак, скуп и политички веома непрофитабилан посао.

Ко год га се лати неће му бити лако, као ни грађанима који очекују бољи стандард, више посла, ниже цене, а све то истовремено мало ко може да уради. Можда једино у ово предизборно време.