Величковић једина брига

На половини кошаркашке сезоне већ може да се процени у каквој би форми и с коликом дозом самопоуздања кандидати за државни тим могли дочекају почетак припрема за Европски шампионат у Литванији. Гледано кроз призму статистике у националним првенствима, квалитета клубова у којима играју и тренера са којима раде, као и улоге које имају, ствари се углавном одвијају према очекивању, а финиш у ком предстоје и најзначајнији дуели могао би да донесе и лепшу слику.

Од 12 играча који су били у саставу на Светском првенству у Турској чак осам су променили средину, а улога „староседелаца” Ненада Крстића, Милоша Теодосића, Миленка Тепића и Новице Величковића, мање више је слична као протекле сезоне. Душко Савановић се изборио за лидерску позицију и у Валенсији, Коста Перовић је стартер у европском прваку Барселони, Стефан Марковић, Александар Рашић и Иван Паунић су водећи играчи својих клубова, а као најмлађи, за позицију се боре Марко Кешељ, Немања Бјелица и Милан Мачван.

Некадашњи селектор Светислав Пешић оцењује да нема разлога за бригу, а као једини проблем види статус Новице Величковића у Реалу.

– Иако није моје да се мешам у одлуке колеге Месине, није ми баш јасно због чега је Величковићева минутажа тако мала, а улога споредна. На срећу, Новица је велики играч, по мени најзначајнији у репрезентацији, који се не предаје и верује у себе. Сигуран сам да ће изаћи из ове ситуације јачи и и да ће у Литаванији показати све квалитете – истакао је Пешић.

Трофејног стручњака не брине нешто слабији учинак младих играча, а њихов прелазак у велике европске клубове сматра кораком напред.

– Бјелица и Кешељ морају да се изборе за значајнију улогу, јер ни Бодирога није у првој сезони у Италији постао играч какав је био касније. Најважније је што раде са врхунским тренерима и да покажу стрпљење. Исто важи и за Мачвана који је превазишао одавно амбиције Хемофарма, а Макаби је прави избор. Није ни било реално очекивати да ће ови момци имати значајнију минутажу јер њихови клубови се боре за првака у домаћем такмичењу и Европи – нагласио је тренер Валенсије.

Оно што би морало да радује селектора Душана Ивковића је да играчи који су учествовали у ранијим репрезентативним акцијама и кандидати са ширег списка пружају запажене игре и најављују да ће бити жестока конкуренција. Зоран Ерцег, Урош Трипковић и Иван Раденовић су у сјајној форми, као и потенцијална појачања, Игор Ракочевић, Дарко Миличић и Милован Раковић. Иако су имали проблема са повредама, Мирослав Радуљица и Бобан Марјановић очекују видан напредак у другом делу сезоне.

Са њима се углавном затвара круг кандидата, а једини играч из домаћих клубова који би могао да рачуна да се нађе на списку је Драган Милосављевић. Пешић ово објашњава апсурдношћу домаће и регионалне лиге, које више намају квалитет и регуларност као раније и не уливају поверење младим играчима.

М. Стојаковић