Гардијски свинг у Бремену

Почели су са „Маршем на Дрину”, мелодијском личном картом Репрезентативног оркестра Гарде. Потом су фолклорном рапсодијом која одаје атмосферу узавреле Нишке Бање, подгрејали атмосферу. Затим су исечцима из Бетовенове Пете симфоније одали дужни осврт класици, а онда је прави русвај у Бремену настао када је затутњало „Цојле, Манојле” у свинг обради. Трубачком верзијом „Ибар водо”, гардијски оркестар Војске Србије препуну концертну халу бацио је у стање меланхолије, да би еуфорично финиширали „Врањским колом”.

Финале недавно одржаног 47. музичког фестивала у Бремену, једног од најзначајнијих смотри војних оркестара у Европи, зачинио је заједнички наступ десет музичких бендова у униформама са три континента, када су подигли публику на ноге полифонијским урнебесом: од „Марша број један” Едварда Алгера, до теме из холивудског блогбастера „Пирати са Кариба”.

– Уочи почетка овог фестивала, у Бремену је наступао Џо Кокер. Интересовање за његов концерт било је једнако еуфорији за фестивалом војних оркестара. Било је задовољство видети какав третман има војна музика у Немачкој – каже начелник Репрезентативног оркестра Гарде потпуковник Станислав Стоиљковић који је у престижни оркестар војске, у доба ЈНА, дошао још 1985. године. Тада је организована велика аудиција, слична онима у Народном позоришту, а Стоиљковић је већ тада имао прилично искуства: дипломирао је на музичкој академији у Београду, свирао као трубач у опери...

Диригент данашњег гардијског оркестра, поручник Александар Ђуров, магистрирао је на одсеку за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду, на концепту дувачког оркестра. Задовољан бременском презентацијом српског гардијског бенда и третманом великих армијских оркестара, међу којима је наступао и оркестар копнене војске САД у Европи, као и њихове пољске, холандске или аустријске колеге, млади поручник не крије жаљење што је у Србији замрло компоновање војних маршева.

Оркестар Гарде, препознатљив по својој протоколарној улози приликом дочека високих државних званичника, у рангу председника, премијера и министара одбране, може постати један од препознатљивих војних брендова, а какав је значај врхунске армијске музике, сведочи податак да је, само годину дана пошто је основао прву чету књажеве гарде, Кнез Милош 1831. године наредио оснивање – књажевско сербске банде. Први шеф гардијског оркестра био је Чех Јосиф Шлезингер, са чином капел-мајстора и задатком да компонује српске маршеве.

Од времена када је Шлезингер имао проблеме да окупи пионире војне музике и дисциплинује их, па је често уз диригентску палицу користио и бич, до данашњих међународних успеха гардијског оркестра, кога позивају на фестивале од Рима до Триполија, баштинила се мелодијска традиција српског и југословенских народа.

– Нототека која се налази у Гарди је велико богатство и мислим да представља национално благо. У њој се чува добро парче националне историје, приказано кроз музику – каже Ђуров.

Седамдесетих година прошлог века, гардијски музичари су отварали Бемус „Увертиром 1812.” Петра Иљича Чајковског, били су уводничари и на Дубровачким летњим играма. Осим што су свирали Бетовена, Моцарта или Вагнера, презентовали су тадашње маршеве или корачнице, које су временом постале носталгични евергрин. Попут „Хеј, војници, ваздухопловци”, или „Пешадијо, пешадијо”.

– Сада се те песме не свирају, али са музичког становиштато су јако добри маршеви који имају уметничку и историјску вредност – напомиње поручник диригент.

Данашњи репертоар репрезентативног оркестра Гарде заснива се на старим српским маршевима, као што су „Александар Први”, „Краљева гарда”, „Милош Обреновић”, „Српска дворска стража”, „Петар Први” или „Генерал Терзић”.

– Нажалост, последњих година је замрло компоновање војних маршева. Крајем деведесетих година је организован фестивал војних корачница, али се одржавао свега три године. Мислим да искуство из Бремена показује колико је значајно такво музичко окупљање. У последњих 15 година, написана су само два добра марша: „1.300 каплара” Федора Вргачника и „Весели марш” Корнелија Ковача који веома радо изводимо – прича Ђуров.

Потпуковник Стоиљковић се такође нада да ће се обновити традиција променадних концерата у Београду. На Калемегдану је направљен музички павиљон, али се музика гардијског оркестра не чује. Као припадници елитне јединице Војске Србије, 49 музичара сада учествује и у протоколарној предаји акредитива страних амбасадора председнику Србије. Њихови 35 година стари инструменти отишли су у резерву, пошто су им недавно набављени нови. После сјајног наступа у Бремену, они очекују да ће се њихов састав повећати, како би у свечаним униформама и војничком поретку свирали маршеве, ДворжакаилиГермана, колажепопуларнихфилмскихнумера, или етноствари широм Србије.

Александар Апостоловски

----------------------------------------------

Без музичке војне школе

Чланови Репрезентативног оркестра Гарде су махом завршили некадашњу музичку средњу војну школу, која је после Вуковара и Сарајева, пребачена у Нови Сад. Данас та школа не постоји.

-------------------------------------------------------------

Прате их „Народни хероји”

Приликом протоколарних свечаности дочека страних државника, оркестар свира химну госта из иностранства и нашу химну. Корачница „Народни хероји” прати госта приликом обиласка почасне јединице Гарде.