Gardijski sving u Bremenu

Počeli su sa „Maršem na Drinu”, melodijskom ličnom kartom Reprezentativnog orkestra Garde. Potom su folklornom rapsodijom koja odaje atmosferu uzavrele Niške Banje, podgrejali atmosferu. Zatim su isečcima iz Betovenove Pete simfonije odali dužni osvrt klasici, a onda je pravi rusvaj u Bremenu nastao kada je zatutnjalo „Cojle, Manojle” u sving obradi. Trubačkom verzijom „Ibar vodo”, gardijski orkestar Vojske Srbije prepunu koncertnu halu bacio je u stanje melanholije, da bi euforično finiširali „Vranjskim kolom”.

Finale nedavno održanog 47. muzičkog festivala u Bremenu, jednog od najznačajnijih smotri vojnih orkestara u Evropi, začinio je zajednički nastup deset muzičkih bendova u uniformama sa tri kontinenta, kada su podigli publiku na noge polifonijskim urnebesom: od „Marša broj jedan” Edvarda Algera, do teme iz holivudskog blogbastera „Pirati sa Kariba”.

– Uoči početka ovog festivala, u Bremenu je nastupao Džo Koker. Interesovanje za njegov koncert bilo je jednako euforiji za festivalom vojnih orkestara. Bilo je zadovoljstvo videti kakav tretman ima vojna muzika u Nemačkoj – kaže načelnik Reprezentativnog orkestra Garde potpukovnik Stanislav Stoiljković koji je u prestižni orkestar vojske, u doba JNA, došao još 1985. godine. Tada je organizovana velika audicija, slična onima u Narodnom pozorištu, a Stoiljković je već tada imao prilično iskustva: diplomirao je na muzičkoj akademiji u Beogradu, svirao kao trubač u operi...

Dirigent današnjeg gardijskog orkestra, poručnik Aleksandar Đurov, magistrirao je na odseku za dirigovanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na konceptu duvačkog orkestra. Zadovoljan bremenskom prezentacijom srpskog gardijskog benda i tretmanom velikih armijskih orkestara, među kojima je nastupao i orkestar kopnene vojske SAD u Evropi, kao i njihove poljske, holandske ili austrijske kolege, mladi poručnik ne krije žaljenje što je u Srbiji zamrlo komponovanje vojnih marševa.

Orkestar Garde, prepoznatljiv po svojoj protokolarnoj ulozi prilikom dočeka visokih državnih zvaničnika, u rangu predsednika, premijera i ministara odbrane, može postati jedan od prepoznatljivih vojnih brendova, a kakav je značaj vrhunske armijske muzike, svedoči podatak da je, samo godinu dana pošto je osnovao prvu četu knjaževe garde, Knez Miloš 1831. godine naredio osnivanje – knjaževsko serbske bande. Prvi šef gardijskog orkestra bio je Čeh Josif Šlezinger, sa činom kapel-majstora i zadatkom da komponuje srpske marševe.

Od vremena kada je Šlezinger imao probleme da okupi pionire vojne muzike i disciplinuje ih, pa je često uz dirigentsku palicu koristio i bič, do današnjih međunarodnih uspeha gardijskog orkestra, koga pozivaju na festivale od Rima do Tripolija, baštinila se melodijska tradicija srpskog i jugoslovenskih naroda.

– Nototeka koja se nalazi u Gardi je veliko bogatstvo i mislim da predstavlja nacionalno blago. U njoj se čuva dobro parče nacionalne istorije, prikazano kroz muziku – kaže Đurov.

Sedamdesetih godina prošlog veka, gardijski muzičari su otvarali Bemus „Uvertirom 1812.” Petra Iljiča Čajkovskog, bili su uvodničari i na Dubrovačkim letnjim igrama. Osim što su svirali Betovena, Mocarta ili Vagnera, prezentovali su tadašnje marševe ili koračnice, koje su vremenom postale nostalgični evergrin. Poput „Hej, vojnici, vazduhoplovci”, ili „Pešadijo, pešadijo”.

– Sada se te pesme ne sviraju, ali sa muzičkog stanovištato su jako dobri marševi koji imaju umetničku i istorijsku vrednost – napominje poručnik dirigent.

Današnji repertoar reprezentativnog orkestra Garde zasniva se na starim srpskim marševima, kao što su „Aleksandar Prvi”, „Kraljeva garda”, „Miloš Obrenović”, „Srpska dvorska straža”, „Petar Prvi” ili „General Terzić”.

– Nažalost, poslednjih godina je zamrlo komponovanje vojnih marševa. Krajem devedesetih godina je organizovan festival vojnih koračnica, ali se održavao svega tri godine. Mislim da iskustvo iz Bremena pokazuje koliko je značajno takvo muzičko okupljanje. U poslednjih 15 godina, napisana su samo dva dobra marša: „1.300 kaplara” Fedora Vrgačnika i „Veseli marš” Kornelija Kovača koji veoma rado izvodimo – priča Đurov.

Potpukovnik Stoiljković se takođe nada da će se obnoviti tradicija promenadnih koncerata u Beogradu. Na Kalemegdanu je napravljen muzički paviljon, ali se muzika gardijskog orkestra ne čuje. Kao pripadnici elitne jedinice Vojske Srbije, 49 muzičara sada učestvuje i u protokolarnoj predaji akreditiva stranih ambasadora predsedniku Srbije. Njihovi 35 godina stari instrumenti otišli su u rezervu, pošto su im nedavno nabavljeni novi. Posle sjajnog nastupa u Bremenu, oni očekuju da će se njihov sastav povećati, kako bi u svečanim uniformama i vojničkom poretku svirali marševe, DvoržakailiGermana, kolažepopularnihfilmskihnumera, ili etnostvari širom Srbije.

Aleksandar Apostolovski

----------------------------------------------

Bez muzičke vojne škole

Članovi Reprezentativnog orkestra Garde su mahom završili nekadašnju muzičku srednju vojnu školu, koja je posle Vukovara i Sarajeva, prebačena u Novi Sad. Danas ta škola ne postoji.

-------------------------------------------------------------

Prate ih „Narodni heroji”

Prilikom protokolarnih svečanosti dočeka stranih državnika, orkestar svira himnu gosta iz inostranstva i našu himnu. Koračnica „Narodni heroji” prati gosta prilikom obilaska počasne jedinice Garde.