Како је рођена прва рокенрол песма

Како је настао рокенрол, а посебно која је прва рокенрол песма, питање је које је, барем у неком тренутку, поставио свако ко је на било који начин загазио у овај аутентични музички правац 20. века. Џозеф Барнс, историчар музике са Универзитета у југоисточној Луизијани (САД), поставио је у том смислу неке основне принципе. По њему, да би се тачно одредило која је песма „прва“, морају да буду задовољени следећи критеријуми:

– да вуче корене из блуза и кантри музике, и то у таквој форми која инспирише на плес;

– да се у њој осећа известан утицај џеза, госпела и фолка;

– да садржи иновативну технолошку компоненту која указује да је реч о стваралаштву модерног времена.

Иако је и сам био свестан да је поставио озбиљне критеријуме у које се, свака на свој начин, уклапало тек неколико песама, све тражено Барнс је пронашао у композицији – „Све је у реду, мама“ („That’s All Right Mama“) коју је написао и изводио сада већ заборављени блуз певач – Артур „биг бој“ Крадап (Arthur „bigBoy” Crudup).  

Песма је написана давне 1946, и тада је носила назив „То не знам” („IDon’tKnowIt”). Тек касније, 1949, добила је назив по којем је ушла у историју рокенрола. Бесмртност јој је подарио лично Елвис Присли, снимивши је 1954. за грамофонску компанију „Сан“. („Sun”).Интересантно је да је Присли „Све је у реду, мама“ снимио, практично, уживо, само уз пратњу контрабасисте Била Блека и гитаристе Скотија Мура. Током преслушавања снимка Блек је у једном тренутку приметио: „Човече, пусти ово на радију и избациће нас из града!“

Потрага за „прворођенчетом“ рокенрола није била једноставна, сведочи Барнс. Своје адуте имале су: „Високо је месец“, у извођењу Леса Пола (човека који је конструисао најпознатију гитару данашњице) и Мери Форд, потом „Медна капалица” Џоа Лигенса, или „Дебељко“ Фетс Домина... Интересантно је да се као „прва“ није наметнула чак ни композиција (у слободном преводу) „Рокенрол до изнемоглости“ („RockArroundtheClock”), коју су изводили незаборавни Бил Хејли и „Комете“, по многима, истински зачетници ове врсте музике.

И док прва два елемента који, по Барнсу, одређују рокенрол првенце проистичу из чисто уметничког доживљаја који су музичари исказивали и у претходном периоду, технолошки елемент је наступио тек 1949. Десило се то са појавом грамофонских плоча које су се вртеле брзином од 45 окретаја у минути и на које, по једној страни, није могло да стане више од десетак минута музике. То је условило стварање краћих композиција које су лакше улазиле у ухо слушаоца и тако постајале – хитови.

Данашња млађа публика те такозване синглице – црне пластичне дискове промера нешто мање од 20 сантиметара са великом рупом у средини – може да нађе само међу заборављеним кућним стварима својих родитеља, или у музејима. Ипак, треба нагласити да су нам управо ови „носачи звука“ касније омогућили слушање музике у такозваном високом квалитету (Hi-Fi).

Блузер са Мисисипија – Артур „биг бој“ Крадап – тешко да је могао и да претпостави да ће композицијом „Све је у реду, мама“ ући у музичку историју. Мало је вероватно и да је сањао о томе да ће његову „Маму“ у ту историју угурати нико други до – неприкосновени краљ рокенрола – Елвис Присли. Преминуо је 1974. од срчаног удара.