Границе за кућну терапију

Када је пацијенткиња С. Д. из унутрашњости, после операције а због породичних проблема, морала да неко време борави код рођака у Београду нашла се у непријатној ситуацији. Кућно лечење јој је било онемогућено јер није имала отворен картон у Београду, а лекари њеног дома здравља нису могли да јој дају терапију јер немају право да иду у кућне посете код пацијената који се не налазе на подручју њихове општине. Са оваквим проблемима сусреће се велики број пацијената, али и лекара који су принуђени да из дана у дан пацијентима објашњавају да они нису криви због прописаних правила.

Др Ђорђе Стоиљковић, директор београдског Дома здравља „Врачар”, потврђује да постоје проблеми с давањем терапије у кућним условима и да је неопходно да се они разреше.

– Према закону, сваки пацијент може да изабере лекара у било ком дому здравља. Рецимо, неко може да се одлучи за доктора у нашој здравственој установи, иако живи у Барајеву. Уколико се тамо разболи и потребна му је терапија у кућним условима – не може да је добије. Ми немамо овлашћења да идемо да дајемо терапију на подручје друге општине. Сваки дом здравља ради онако како хоће – истакао је др Стоиљковић.

У Дому здравља у Барајеву кажу да имају још већу муку јер на подручју ове општине има око осам хиљада викендица, па се многи људи ту преселе, иако то не пријаве, и траже здравствену помоћ. Др Нада Јовановић Васиљевић, директорка ДЗ „Др Милорад Влајковић”, каже да велики број људи борави у викендицама после операције или у тешком стању, да позивају медицинаре њиховог дома здравља у помоћ, а да они нису у могућности да наплате услуге РЗЗО-у. Наша саговорница напомиње да су сви људи који промене место боравка дужни да у року од 15 дана то пријаве надлежним органима.

– Довољно да у поменутих 8.000 викендица живи четири хиљаде људи који нису овде пријављени, а који захтевају наставак болничког лечења. Годишње нам дође до хиљаду људи који немају никакав документ и фактички бесплатно морамо да их лечимо. Има и ситуација да рецимо на подручју Барајева постоје регистрована три дома за старе, чији су станари пријављени да ту привремено живе, па иако се подразумева да им у тим домова дају медицинску терапију, испада да нас зову и да смо ми принуђени да је дајемо. Наша нација је све старија, некима је потребно два пута дневно превити ране, некима исто толико пута давати инфузију или терапију, а код неких истрошити 30 метара газе на сређивање отворених рана и декубитуса – рекла је др Јовановић Васиљевић.

Наша саговорница истиче да некима треба ране превијати доживотно и да има доста тешких животних прича, па да је неопходно нешто учинити и решити проблем с пружањем услуга кућног лечења на било којој општини да се пацијент налази.

– На пример, лекар са Чукарице не може нашем лекару да напише која је терапија за одређеног пацијента и да изда налог за кућно лечење – додаје др Јовановић Васиљевић.

У домовима здравља у унутрашњости Србије напомињу да немају пуно проблема с фактурисањем услуга РЗЗО-у, јер су углавном пацијенти пријављени на подручју те општине.

– Наши пацијенти су из Сомбора, па немамо тих проблема, јер сви овде имају отворене картоне. Уколико имамо неког пацијента коме је потребна услуга кућног лечења, а рецимо је у поступку селидбе, ми му излазимо у сусрет и толеришемо такво стање док пацијент не среди документацију – тврди др Милош Божичковић, директор ДЗ „Сомбор”.

Лекари истичу да се хитни случајеви увек збрињавају, без обзира на то у ком граду имају изабраног лекара, а да по закону за све друге услуге морају да се обрате изабраном лекару, јер је и прописивање кућне терапије – дужност одабраног доктора.