Granice za kućnu terapiju

Kada je pacijentkinja S. D. iz unutrašnjosti, posle operacije a zbog porodičnih problema, morala da neko vreme boravi kod rođaka u Beogradu našla se u neprijatnoj situaciji. Kućno lečenje joj je bilo onemogućeno jer nije imala otvoren karton u Beogradu, a lekari njenog doma zdravlja nisu mogli da joj daju terapiju jer nemaju pravo da idu u kućne posete kod pacijenata koji se ne nalaze na području njihove opštine. Sa ovakvim problemima susreće se veliki broj pacijenata, ali i lekara koji su prinuđeni da iz dana u dan pacijentima objašnjavaju da oni nisu krivi zbog propisanih pravila.

Dr Đorđe Stoiljković, direktor beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, potvrđuje da postoje problemi s davanjem terapije u kućnim uslovima i da je neophodno da se oni razreše.

– Prema zakonu, svaki pacijent može da izabere lekara u bilo kom domu zdravlja. Recimo, neko može da se odluči za doktora u našoj zdravstvenoj ustanovi, iako živi u Barajevu. Ukoliko se tamo razboli i potrebna mu je terapija u kućnim uslovima – ne može da je dobije. Mi nemamo ovlašćenja da idemo da dajemo terapiju na područje druge opštine. Svaki dom zdravlja radi onako kako hoće – istakao je dr Stoiljković.

U Domu zdravlja u Barajevu kažu da imaju još veću muku jer na području ove opštine ima oko osam hiljada vikendica, pa se mnogi ljudi tu presele, iako to ne prijave, i traže zdravstvenu pomoć. Dr Nada Jovanović Vasiljević, direktorka DZ „Dr Milorad Vlajković”, kaže da veliki broj ljudi boravi u vikendicama posle operacije ili u teškom stanju, da pozivaju medicinare njihovog doma zdravlja u pomoć, a da oni nisu u mogućnosti da naplate usluge RZZO-u. Naša sagovornica napominje da su svi ljudi koji promene mesto boravka dužni da u roku od 15 dana to prijave nadležnim organima.

– Dovoljno da u pomenutih 8.000 vikendica živi četiri hiljade ljudi koji nisu ovde prijavljeni, a koji zahtevaju nastavak bolničkog lečenja. Godišnje nam dođe do hiljadu ljudi koji nemaju nikakav dokument i faktički besplatno moramo da ih lečimo. Ima i situacija da recimo na području Barajeva postoje registrovana tri doma za stare, čiji su stanari prijavljeni da tu privremeno žive, pa iako se podrazumeva da im u tim domova daju medicinsku terapiju, ispada da nas zovu i da smo mi prinuđeni da je dajemo. Naša nacija je sve starija, nekima je potrebno dva puta dnevno previti rane, nekima isto toliko puta davati infuziju ili terapiju, a kod nekih istrošiti 30 metara gaze na sređivanje otvorenih rana i dekubitusa – rekla je dr Jovanović Vasiljević.

Naša sagovornica ističe da nekima treba rane previjati doživotno i da ima dosta teških životnih priča, pa da je neophodno nešto učiniti i rešiti problem s pružanjem usluga kućnog lečenja na bilo kojoj opštini da se pacijent nalazi.

– Na primer, lekar sa Čukarice ne može našem lekaru da napiše koja je terapija za određenog pacijenta i da izda nalog za kućno lečenje – dodaje dr Jovanović Vasiljević.

U domovima zdravlja u unutrašnjosti Srbije napominju da nemaju puno problema s fakturisanjem usluga RZZO-u, jer su uglavnom pacijenti prijavljeni na području te opštine.

– Naši pacijenti su iz Sombora, pa nemamo tih problema, jer svi ovde imaju otvorene kartone. Ukoliko imamo nekog pacijenta kome je potrebna usluga kućnog lečenja, a recimo je u postupku selidbe, mi mu izlazimo u susret i tolerišemo takvo stanje dok pacijent ne sredi dokumentaciju – tvrdi dr Miloš Božičković, direktor DZ „Sombor”.

Lekari ističu da se hitni slučajevi uvek zbrinjavaju, bez obzira na to u kom gradu imaju izabranog lekara, a da po zakonu za sve druge usluge moraju da se obrate izabranom lekaru, jer je i propisivanje kućne terapije – dužnost odabranog doktora.