Без повластица

ТЕМА ДАНА
Запослени у јавном сектору прошли су много јефтиније од припадника српске радничке класе и осталих запослених у "материјалној производњи". 
Најкраће речено, гледано из тог угла, запослени у јавној државној, локалној и администрацији свих нивоа, образовању, култури, здравству и социјалном старању, ређе су остајали без посла, "а и са платама су боље пролазили од осталих".

Тако изгледа наша стварност гледана очима популиста и демагога, одговарају стручни аналитичари наше стварности.

По речима др Миладина Ковачевића, помоћника директора Републичког завода за статистику и сарадника "Месечних анализа и трендова" Економског института, објективно и стручно читање статистичких извештаја наводи на сасвим другачије закључке.  

– Никако се не би могло рећи да су непријатних последица промена у протеклих шест година били поштеђени запослени у јавном сектору, који по правилу припадају оном образованијем и стручнијем делу радно способног становништва – указује Ковачевић. – Увођење тржишне логике и неизбежно смањивање јавне потрошње погодило је, мање или више, и запослене у јавном сектору. Протеклих година су без посла остајали и запослени у НИС-у, ЕПС-у, на Железници и у другим државним јавним предузећима, али и у разним службама. Због административног ограничавања плата често су остајала без најстручнијих кадрова. Чињеница је да су запослени у школству и здравству, најбројнијим државним службама, најмање плаћени. При том се мора имати на уму да је образовање основна полуга неопходне трансформације друштва на путу ка уједињеној Европи, а здравство је задужено да чува тај драгоцени људски капитал.

Ковачевић посебно указује на поједностављено, често и злонамерно, сваљивање кривице за транзиционе недаће на администрацију.

– Наша администрација је посебна прича и њена основна слабост је што је неразвијена, као на пример пореска, често и нестручна, мада у неким њеним деловима има хипертрофије – тврди Ковачевић. – Генерално, док не будемо имали нормално плаћено школство, здравство, уредну администрацију, не може бити ни говора о друштвеном напретку. Привреду не спутава само прекобројна администрација, већ слабо плаћена и неквалификована администрација и нереформисан укупан јавни сектор, укључујући и заиста бедно плаћено здравство и образовање. А када је о администрацији реч, на нашем путу ка Европској унији чека нас дуплирање броја запослених у администрацији.

Ковачевић тврди да плате у јавном сектору, нарочито у протекле две године, нису утицале на раст тражње. Већа лична потрошња је последица кредитне експанзије, а не раста плата у целини. Плате у јавном сектору у последњих годину дана нису знатније повећане, изузев здравства и школства, за разлику од забележеног знатног раста у привреди.

Укупно смањење броја запослених од почетка 2001. до краја 2005. је око седам одсто, а оно није заобишло ни јавни сектор. Тај проценат повећања броја незапослених ипак није могао да апсорбује све развијенији приватни сектор. Ковачевић тврди да цифра од милион незапослених, односно пријављених Националној служби запошљавања, не може бити реална. Реч је о људима који немају сталан посао. Статистичке анкете о запослености показују да половина од тог броја, дакле око 500.000 људи, ипак ради и зарађује за живот.