Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Директорска тајна

Најближи просеку су радници Поште чија месечно нето примања износе 23.000 динара или око 287 евра. Слично пролазе запослени у "Србијашумама" чија месечна примања не прелазе 23.563 динара. По стандарду следе запослени у НИС-у а.д. чија је просечна зарада у септембру била 31.529 динара или 387,5 евра.

Високо изнад просека живе само чланови топ-менаџмента који у појединим случајевима месечно примају и до 500.000 динара.

У Јавном предузећу "Србијаводе" директорска плата је 99.947 динара нето. Његови помоћници зарађују 80.526 динара, а плата главног инжењера износи 44.991 динар. Инжењери зарађују 41.948 динара, а плата књиговође је 29.870 динара.

"Повећање зарада је дефинисано Програмом пословања за 2006. годину, контролисано је сваког месеца од стране Министарства финансија и Министарства за рад, а за 2006. годину износи 10 одсто, саопштили су из "Србијавода".

У "Србијашумама" нису били вољни да нам саопште примања руководилаца. Просечна плата за август у том предузећу износила је 23.563 динара. За остале износе плата рекли су да им треба више времена.

Примања  у Пошти – Јавном предузећу ПТТ саобраћаја "Србија" крећу се између 17.000 и 40.000 динара. Нето просечна зарада износи 23.000 динара, а расподела примања дефинисана је колективним уговором.

Плате директора у Пошти не улазе у масу зарада запослених. Њихова примања, како нам је речено, решена су у оквиру појединачних уговора. Податак о томе колико примају руководиоци нисмо добили.

Званично упућена питања о примањима у Телекому "Србија" и "Јат ервејзу" остала су без одговора, иако нам је обећано да ће подаци који су јавно доступни бити прослеђени у најкраћем року. Нису помогли ни небројени телефонски позиви и више електронских писама са питањима, упућена на надлежне службе.

У "Нафтној индустрији Србије" нето просечна зарада је у јануару износила 30.253 динара, док је у септембру била 31.529 динара. Посматрајући остварене укупне просечне нето зараде запослених у НИС а.д. у периоду јануар–јун 2006. године у односу на кретање цена на мало и трошкова живота, може се констатовати да су оне забележиле реалан пад од 3,6 одсто. А, уколико се зараде упореде по кварталима текуће финансијске године, у другом кварталу примања су за три одсто била већа него у претходном, док су у трећем кварталу порасла за три одсто у односу на други.

Висина менаџерских примања и надокнаде чланова Управног одбора, представљају пословну тајну НИС а.д. Нови Сад, те из тих разлога НИС није у могућности да, како кажу, достави тражене податке.

Међутим, како се незванично сазнаје, председник Управног одбора НИС-а има месечна примања од око 500.000 динара, док директор НИС-Петрола добија за око 20 одсто нижу плату. Истовремено, за чланство у Управном одбору овог акционарског друштва добија се накнада у износу од три просечне нето зараде. Исто толико примају и чланови Скупштине акционара НИС-а.

Е. Р.

-----------------------------------------------------------

Зараде запослених у здравству

Увећање од 40 одсто

Зараде запослених у здравству, према ранијим наводима Министарства здравља, биће увећане за 40 одсто до краја ове године. Будући да спремачица у здравственој установи тренутно има плату од 10.000 динара, медицинска сестра од 18.000, лекари у примарној здравственој заштити 30.000, специјалисти око 35.000, а субспецијалисти око 40.000 динара, за очекивати је да ће медицинари уочљивије повећање плате видети тек на неком од наредних чекова.

Међутим, др Бранислава Планчак, председница Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити, каже да ће и поред повишице до краја године зараде у овој области бити упола мање него у другим јавним предузећима.

Др Мирјана Паунковић, представник Синдиката лекара и фармацеута, каже да је према договору са надлежнима, дошло до увећања зараде лекара од осам одсто, а немедицинског особља за један одсто.

Лекари сматрају да није поштено то што возачи камиона у "Градској чистоћи" и светски признати хирурзи, који оперишу по цео дан, имају готово једнаку плату, као и то што се не поштује чињеница да лекари по завршетку средње школе проведу још 13 година у школовању за звање доктора.

Д. Д.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.