Direktorska tajna

Najbliži proseku su radnici Pošte čija mesečno neto primanja iznose 23.000 dinara ili oko 287 evra. Slično prolaze zaposleni u "Srbijašumama" čija mesečna primanja ne prelaze 23.563 dinara. Po standardu slede zaposleni u NIS-u a.d. čija je prosečna zarada u septembru bila 31.529 dinara ili 387,5 evra.

Visoko iznad proseka žive samo članovi top-menadžmenta koji u pojedinim slučajevima mesečno primaju i do 500.000 dinara.

U Javnom preduzeću "Srbijavode" direktorska plata je 99.947 dinara neto. Njegovi pomoćnici zarađuju 80.526 dinara, a plata glavnog inženjera iznosi 44.991 dinar. Inženjeri zarađuju 41.948 dinara, a plata knjigovođe je 29.870 dinara.

"Povećanje zarada je definisano Programom poslovanja za 2006. godinu, kontrolisano je svakog meseca od strane Ministarstva finansija i Ministarstva za rad, a za 2006. godinu iznosi 10 odsto, saopštili su iz "Srbijavoda".

U "Srbijašumama" nisu bili voljni da nam saopšte primanja rukovodilaca. Prosečna plata za avgust u tom preduzeću iznosila je 23.563 dinara. Za ostale iznose plata rekli su da im treba više vremena.

Primanja  u Pošti – Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija" kreću se između 17.000 i 40.000 dinara. Neto prosečna zarada iznosi 23.000 dinara, a raspodela primanja definisana je kolektivnim ugovorom.

Plate direktora u Pošti ne ulaze u masu zarada zaposlenih. Njihova primanja, kako nam je rečeno, rešena su u okviru pojedinačnih ugovora. Podatak o tome koliko primaju rukovodioci nismo dobili.

Zvanično upućena pitanja o primanjima u Telekomu "Srbija" i "Jat ervejzu" ostala su bez odgovora, iako nam je obećano da će podaci koji su javno dostupni biti prosleđeni u najkraćem roku. Nisu pomogli ni nebrojeni telefonski pozivi i više elektronskih pisama sa pitanjima, upućena na nadležne službe.

U "Naftnoj industriji Srbije" neto prosečna zarada je u januaru iznosila 30.253 dinara, dok je u septembru bila 31.529 dinara. Posmatrajući ostvarene ukupne prosečne neto zarade zaposlenih u NIS a.d. u periodu januar–jun 2006. godine u odnosu na kretanje cena na malo i troškova života, može se konstatovati da su one zabeležile realan pad od 3,6 odsto. A, ukoliko se zarade uporede po kvartalima tekuće finansijske godine, u drugom kvartalu primanja su za tri odsto bila veća nego u prethodnom, dok su u trećem kvartalu porasla za tri odsto u odnosu na drugi.

Visina menadžerskih primanja i nadoknade članova Upravnog odbora, predstavljaju poslovnu tajnu NIS a.d. Novi Sad, te iz tih razloga NIS nije u mogućnosti da, kako kažu, dostavi tražene podatke.

Međutim, kako se nezvanično saznaje, predsednik Upravnog odbora NIS-a ima mesečna primanja od oko 500.000 dinara, dok direktor NIS-Petrola dobija za oko 20 odsto nižu platu. Istovremeno, za članstvo u Upravnom odboru ovog akcionarskog društva dobija se naknada u iznosu od tri prosečne neto zarade. Isto toliko primaju i članovi Skupštine akcionara NIS-a.

E. R.

-----------------------------------------------------------

Zarade zaposlenih u zdravstvu

Uvećanje od 40 odsto

Zarade zaposlenih u zdravstvu, prema ranijim navodima Ministarstva zdravlja, biće uvećane za 40 odsto do kraja ove godine. Budući da spremačica u zdravstvenoj ustanovi trenutno ima platu od 10.000 dinara, medicinska sestra od 18.000, lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti 30.000, specijalisti oko 35.000, a subspecijalisti oko 40.000 dinara, za očekivati je da će medicinari uočljivije povećanje plate videti tek na nekom od narednih čekova.

Međutim, dr Branislava Plančak, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kaže da će i pored povišice do kraja godine zarade u ovoj oblasti biti upola manje nego u drugim javnim preduzećima.

Dr Mirjana Paunković, predstavnik Sindikata lekara i farmaceuta, kaže da je prema dogovoru sa nadležnima, došlo do uvećanja zarade lekara od osam odsto, a nemedicinskog osoblja za jedan odsto.

Lekari smatraju da nije pošteno to što vozači kamiona u "Gradskoj čistoći" i svetski priznati hirurzi, koji operišu po ceo dan, imaju gotovo jednaku platu, kao i to što se ne poštuje činjenica da lekari po završetku srednje škole provedu još 13 godina u školovanju za zvanje doktora.