Глас више

Да би Србија добила нови устав потребно је да на референдум 28. и 29. октобра изађе и да предлог усвојен у Скупштини подржи 50 одсто плус један бирач, односно 3.318.957 бирача – према бирачком списку Републичке изборне комисије на који је у Србији уписано 6.637.911 грађана.
Могуће је да се у наредних десет дана бирачки списак незнатно промени. Наиме, грађани имају могућност да се на основу одлуке надлежног суда упишу до 25. октобра, када ће списак бити коначан, подсећају у РИК-у. Од 1990. године до данас у Србији су одржана четири референдума, од тога два успела – број бирача који су подржали плебисцитно изјашњавање био је од 75 одсто на првом референдуму до 45,55 одсто у изјашњавању у октобру 1992. године.

Први референдум је био гласање о новом уставу Србије и расписивању вишестраначких избора, 2. јула 1990. године, а и поред тога што су га Албанци бојкотовали подржало га је 75 одсто уписаних бирача.

У априлу 1992. грађани су се изјашњавали о промени симбола Србије – застави, грбу и химни и тада се није одазвао потребан број бирача.

Шест месеци касније, у октобру 1992. године, грађани су одлучивали о потврђивању првог амандмана на Устав Србије за одржавање превремених избора у Републици, али ни он није успео јер је учествовало само 45,55 одсто уписаних бирача.

Следећи референдум одржан је 23. априла 1998. године када је због кризе на Косову и Метохији одржан плебисцит о страном посредовању у решавању тог проблема. На њему је учествовало око 73 одсто грађана, од чега се скоро 95 одсто изјаснило против мешања међународних посредника.

Иначе, излазност бирача у Србији на изборе од првих парламентарних до последњих председничких, варирала је од 71,4 одсто уписаних у бирачке спискове до 47,75 одсто колико их је изашло у првом кругу на последњим изборима за председника Републике. На тим изборима за председника, у јуну 2004. године, у Србији је, по РИК-у, било 6.532.940 укупно уписаних бирача, у другом кругу је на биралишта изашло 48,35 одсто уписаних бирача.

На првим вишестраначким изборима одржаним 9. децембра 1990. године у бирачке спискове било је уписано 7.044.797 грађана, од којих је на биралишта изашло 5.035.830, што је рекордна излазност јер је у процентима она била 71,4 одсто. На Косову и Метохији је у списковима тада било евидентирано 929.266 бирача, а на изборе је изашло само 172.958 грађана.

Следећи парламентарни избори у Србији одржани су 1993. године, а у бирачке спискове било је уписано 7.210.386 бирача, гласало је 57,4 одсто, док је на истим изборима 1997. године било уписано 7.210.386, а изјаснило се 57,4 одсто бирача.

На изборима одржаним 2000. године било је 6.508.856 грађана Србије уписаних у бирачки списак, на изборе је изашло 3.752.170 бирача, односно 54,88 одсто.

На последњим парламентарним изборима 2003. године број уписаних бирача био је 6.511.450, а гласало је 58,75 или 3.825.471 грађанин.

Марко Благојевић из Центра за слободне изборе и демократију изјавио је да је податак о броју бирача који је објавила Републичка изборна комисија – очекиван, јер је приближно толико бирача било и на председничким изборима 2004. године. "То значи да су на списку са Косова и Метохије само бирачи који живе у већинским српским општинама где је било технички могуће да Србија организује гласање и где то допуштају безбедносне околности".

-----------------------------------------------------------

Састав бирачких одбора

СРС 32,8 одсто места, ДСС 20,8

Од 83.850 чланова гласачких одбора Српска радикална странка би имала 32,8 одсто, Демократска странка Србије 20,8, Демократска странка 12,8, Г17 плус 12,4, Социјалистичка партија Србије 8,8 одсто. Нова Србија и самостални посланици девет плус девет имали би 6,8, Српски покрет обнове 1,2, Грађански савез Србије 0,8 и Социјалдемократска унија 0,4 одсто  – утврдио је јуче РИК процентуални састав бирачких одбора на 8.385 изборних места.

Како је одлучено, свакој од странака припада онолико места у бирачким одборима на нивоу општине колико процентуално има посланика у Скупштини Србије.

У општинама у којима странке националних мањина имају одборничку већину она партија која има највише одборника имала би право на једног члана гласачког одбора и његовог заменика, наводи се још у Одлуци РИК-а.

То су општине Суботица, Мали Иђош, Бачка Топола, Чока, Кањижа, Сента, Бујановац, Прешево, Пријепоље, Сјеница, Тутин и Нови Пазар. При том, укупан број чланова и заменика чланова гласачког одбора не може да буде већи од десет. Од 83.850 чланова гласачких одбора, националне мањине имале би 1.354 члана.

Поводом страначког састава бирачких комисија и одбора огласио се јуче и председник Демократске партије Долине Скендер Дестани изјавом да је "РИК приликом формирања општинске изборне комисије за праћење референдума о новом уставу Србије заборавио или намерно превидео да у општини Прешево живи око 90 одсто Албанаца". Дестани је рекао да је у општинску изборну комисију у Прешеву РИК именовала "партијске чланове само из редова српских странака".

– То доказује да власт није заинтересована за права националних мањина, иако и нови устав то предвиђа, што значи да не спроводи оно што сама напише.