Купујемо бофл робу

Закон о заштити потрошача донет септембра прошле године значајно је поправио и заштитио права купаца и однос надлежних инспекција према потрошачима у Београду, тврди Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда. Побољшана је ефикасност, јер су инспекције добиле право и овлашћење да примењују закон, контролишу и реагују по позиву грађана, a по старом закону та овлашћења имала је само Савезна тржишна инспекција.

– Београђани нису потрошачки необразовани, али их одликују превелика толеранција и трпељивост. Избегавање конфликта је доминантно код купаца, а трговци имају велику вољу да бране своја права. Потрошачи су долазили код мене и црвенели због пропуста продаваца, уместо да буде обрнуто, али људи не желе да се излажу нелагодности и избегавају конфликте – објашњава Богосављевић разлоге непредузимљивости Београђана у заштити потрошачких права.

У овом погледу се наше друштво драстично разликује од оних на Западу. Тржишни услови, који одавно владају на Западу, у Србији су у повоју, а умеће међусобне комуникације трговца и купца треба неговати и развијати.

Списак производа на које наши суграђани свакодневно имају притужбе је дугачак и Богосављевић нуди неколико предлога шта учинити у тим ситуацијама.

– Потрошачи могу да траже повраћај новца у случајевима када су изгубили поверење у одређеног произвођача, могуће је и заменити производ за други уз доплату или исплату разлике. Трећа могућност је да се уз сагласност потрошача обави поправка и отклони квар, а сагласност потрошача је кључна у овом случају. Трговац мора да буде непристрасан и да има на уму интерес потрошача, јер у супротном прави себи лошу рекламу – истакао је Богосављевић.

Законска обавеза продавца је да у продајном објекту има акт којим уређује питање пријема и решавања рекламација, односно жалби потрошача. За јесењи период су карактеристичне жалбе на квалитет гардеробе, а Богосављевић објашњава на који начин његов покрет помаже Београђанима:

– Имамо свакодневне контакте са потрошачима који се жале на квалитет техничке робе, обуће, одеће, хране, услуга и траже помоћ. Више од 80 одсто жалби које иду преко нас решавамо у првом или другом контакту са трговцем, а када то није могуће, саветујемо потрошачима да се обрате инспекцији са припремљеним материјалом и помажемо им – рекао је Богосављевић.

У Србији се понекад нуди лошија роба познатих светских произвођача која се у земљама порекла и развијеним земљама не може продавати. Светске компаније имају посебне производе намењене тржишту Источне Европе. То практично значи да је телевизор исте робне марке и модела вероватно бољег квалитета у Немачкој него у Србији.

– Под утицајем сазнања о квалитету робне марке потрошач купује познати производ очекујући одређени квалитет, а неретко добија лошији производ. Државни је интерес, а не само нас потрошача, да се заштите добри произвођачи, они који нуде квалитетну робу. Овако, највећи профит остварују лоши произвођачи, јер сваки квалитет кошта – закључио је Богосављевић.