Kupujemo bofl robu

Zakon o zaštiti potrošača donet septembra prošle godine značajno je popravio i zaštitio prava kupaca i odnos nadležnih inspekcija prema potrošačima u Beogradu, tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda. Poboljšana je efikasnost, jer su inspekcije dobile pravo i ovlašćenje da primenjuju zakon, kontrolišu i reaguju po pozivu građana, a po starom zakonu ta ovlašćenja imala je samo Savezna tržišna inspekcija.

– Beograđani nisu potrošački neobrazovani, ali ih odlikuju prevelika tolerancija i trpeljivost. Izbegavanje konflikta je dominantno kod kupaca, a trgovci imaju veliku volju da brane svoja prava. Potrošači su dolazili kod mene i crveneli zbog propusta prodavaca, umesto da bude obrnuto, ali ljudi ne žele da se izlažu nelagodnosti i izbegavaju konflikte – objašnjava Bogosavljević razloge nepreduzimljivosti Beograđana u zaštiti potrošačkih prava.

U ovom pogledu se naše društvo drastično razlikuje od onih na Zapadu. Tržišni uslovi, koji odavno vladaju na Zapadu, u Srbiji su u povoju, a umeće međusobne komunikacije trgovca i kupca treba negovati i razvijati.

Spisak proizvoda na koje naši sugrađani svakodnevno imaju pritužbe je dugačak i Bogosavljević nudi nekoliko predloga šta učiniti u tim situacijama.

– Potrošači mogu da traže povraćaj novca u slučajevima kada su izgubili poverenje u određenog proizvođača, moguće je i zameniti proizvod za drugi uz doplatu ili isplatu razlike. Treća mogućnost je da se uz saglasnost potrošača obavi popravka i otkloni kvar, a saglasnost potrošača je ključna u ovom slučaju. Trgovac mora da bude nepristrasan i da ima na umu interes potrošača, jer u suprotnom pravi sebi lošu reklamu – istakao je Bogosavljević.

Zakonska obaveza prodavca je da u prodajnom objektu ima akt kojim uređuje pitanje prijema i rešavanja reklamacija, odnosno žalbi potrošača. Za jesenji period su karakteristične žalbe na kvalitet garderobe, a Bogosavljević objašnjava na koji način njegov pokret pomaže Beograđanima:

– Imamo svakodnevne kontakte sa potrošačima koji se žale na kvalitet tehničke robe, obuće, odeće, hrane, usluga i traže pomoć. Više od 80 odsto žalbi koje idu preko nas rešavamo u prvom ili drugom kontaktu sa trgovcem, a kada to nije moguće, savetujemo potrošačima da se obrate inspekciji sa pripremljenim materijalom i pomažemo im – rekao je Bogosavljević.

U Srbiji se ponekad nudi lošija roba poznatih svetskih proizvođača koja se u zemljama porekla i razvijenim zemljama ne može prodavati. Svetske kompanije imaju posebne proizvode namenjene tržištu Istočne Evrope. To praktično znači da je televizor iste robne marke i modela verovatno boljeg kvaliteta u Nemačkoj nego u Srbiji.

– Pod uticajem saznanja o kvalitetu robne marke potrošač kupuje poznati proizvod očekujući određeni kvalitet, a neretko dobija lošiji proizvod. Državni je interes, a ne samo nas potrošača, da se zaštite dobri proizvođači, oni koji nude kvalitetnu robu. Ovako, najveći profit ostvaruju loši proizvođači, jer svaki kvalitet košta – zaključio je Bogosavljević.