Шумадијски ККК

Да није жалосно било би смешно: Кју клукс клан међ Србима. И то шумадијска верзија. Чачанска, да будемо прецизнији. Запатило у суботу тридесетак празноглаваца, навијача чачанског Борца да испрепадају, ни мање ни више, него свог играча. Тамнопутог Мајка Тамвањеру. Првотимца. Родом из Зимбабвеа. Човека који је у име љубави према Србији сину дао име Никола.
Елем, затурили поменути празноглавци негде успут шајкаче, а нешто се баш наоблачило над Чачком, па куд ће, шта ће, повади дечурлија кабанице, које су им се игром случаја нашле у торбицама. Шиљате, беле, са све прорезима за очи. Баш згодне за кишу. Расистички модни крик познатији као – кукуљица. Крикнуо је чак и сироти Тамвањера када их је угледао... Нашла се ту и по која застава америчког југа из оних "славних" робовласничких дана. Они писменији међу њима су чак срочили и транспарент: Одлази одавде, овде те нико не воли. Својски су се потрудили да створе пријатну атмосферу линча, али авај... Судија је прекинуо меч, а полиција њихов мали аријевски перформанс. Слово закона вели да је најстроже забрањено подизање руке у нацистички поздрав, све и да су само проверавали да ли пада киша...

Шалу на страну, далеко је нажалост све ово од шале. Што армија паметних уради то шачица будала уруши. Мало ли је анатема над нама? Мало ли је муке, због предрасуда, овај народ истрпео, па нам само још ово треба да додатно окрилати зле језике? Како сад реплицирати душебрижницима који стрпљиво вребају сваку нашу грешку. Више је погледа упрто у нас, него ли у загонетну васиону.

Чиме оправдати све ово? Младошћу не може, а глупошћу не сме. Нити је то учинила незрела млађарија, нити је глупост привилегија која се сме злоупотребљавати.

Јавност је чини се положила испит. Нема тог здраворазумног човека који није осудио ову беспамет, али се на томе не сме стати. Јесу, што се оно каже, мајка природа и отац карикатуриста довољно казнили ове малоумнике, али ни закон не треба да их штеди. Ако нешто у овој балканској питомини није успевало, то је засигурно то клето семе расизма и шовинизма. Колико нам год спочитавали, заиста није. Конзервативизам, да. Чак и примитивизам, донекле. Али ништа даље, ништа малигније од тога. Тако мора и да остане. То нам је највећи, можда и једини легат за будућност. За те боје, боје коже, Србија је вазда била далтониста. Немојмо јој сада налазити "лека".