Стећци на листи Унеска

Трећи састанак поводом номинације стећака на листу споменика културе Унеска одржан је јуче у Министарству културе. Министар Небојша Брадић рекао је да ће Србија предложити три споменика са своје стране, а то су средњовековни надгробни споменици у Перућцу и Растишту, као и некропола у селу Хрта, под називом „Грчко гробље”.

– Још 2009. године потписали смо писмо о намерама да Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Србија заједно номинују стећке на листу споменика културе. То доказује да културно наслеђе нема границе – рекао је Брадић.

Он је истакао да је сарадња око стећака добра основа за сарадњу и на другим пројектима који представљају заједничку културну баштину Балкана. – Стећци су јединствено културно добро које броји 70.000 споменика, карактеристика је централног Балкана, који је у време настајања стећака био јединствен – рекао је Брадић.

Министарство културе је саопштило да је на раније одржаним састанцима, у Сарајеву и Подгорици, договорено да при избору некропола са стећцима критеријуми буду стање и садржај некрополе, њено окружење и однос локалне заједнице према културном добру.

Сахрањивање под стећцима у Србији обављано је у току 14. и 15. века. Извесно је да су поједини облици споменика стварани пре и после овог периода. У односу на укупан број стећака, проценат украшених у Србији је већи од оних на осталим деловима Балкана, али су репертоар и богатство рељефних мотива ужи и мање репрезентативни у односу на друге регије.

Некропола са стећцима на археолошком налазишту Мраморје, познатом и под називом Багруша, налази се у близини места Перућац, југозападно од Бајине Баште. На некрополи је евидентирано 85 надгробних споменика постављених у правилним редовима.

У оквиру Националног парка Тара, у месту Растиште, налазе се две некрополе са надгробним обележјима типа стећака, и у њима је 38 споменика.  

У селу Хрта, југозападно од Пријепоља, налазе се остаци некрополе коју чини 54 споменика.

Стећака највише има на територији БиХ, око 66.000, док их у Србији има 2.000, у Хрватској око 4.000, а у Црној Гори око 3.000. На стећцима, за које се претпоставља да су прављени у другој половини 14. века, појављују се словенски и старословенски натписи. Једна од теорија у вези са стећцима долази и из пера Мирослава Крлеже, која гласи да су Словени својим доласком на Балкан из прапостојбине донели са собом и културу стећака, јер постоје сличности са скулптуром Балтика и Кавказа.

У раду састанка учествовали су и представници министарстава и установа културе и заштите из све четири земље укључене у пројекат заједничке номинације. После уводног излагања министра културе, новинари су замољени да напусте салу.

С. Стаменковић