Stećci na listi Uneska

Treći sastanak povodom nominacije stećaka na listu spomenika kulture Uneska održan je juče u Ministarstvu kulture. Ministar Nebojša Bradić rekao je da će Srbija predložiti tri spomenika sa svoje strane, a to su srednjovekovni nadgrobni spomenici u Perućcu i Rastištu, kao i nekropola u selu Hrta, pod nazivom „Grčko groblje”.

– Još 2009. godine potpisali smo pismo o namerama da Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Srbija zajedno nominuju stećke na listu spomenika kulture. To dokazuje da kulturno nasleđe nema granice – rekao je Bradić.

On je istakao da je saradnja oko stećaka dobra osnova za saradnju i na drugim projektima koji predstavljaju zajedničku kulturnu baštinu Balkana. – Stećci su jedinstveno kulturno dobro koje broji 70.000 spomenika, karakteristika je centralnog Balkana, koji je u vreme nastajanja stećaka bio jedinstven – rekao je Bradić.

Ministarstvo kulture je saopštilo da je na ranije održanim sastancima, u Sarajevu i Podgorici, dogovoreno da pri izboru nekropola sa stećcima kriterijumi budu stanje i sadržaj nekropole, njeno okruženje i odnos lokalne zajednice prema kulturnom dobru.

Sahranjivanje pod stećcima u Srbiji obavljano je u toku 14. i 15. veka. Izvesno je da su pojedini oblici spomenika stvarani pre i posle ovog perioda. U odnosu na ukupan broj stećaka, procenat ukrašenih u Srbiji je veći od onih na ostalim delovima Balkana, ali su repertoar i bogatstvo reljefnih motiva uži i manje reprezentativni u odnosu na druge regije.

Nekropola sa stećcima na arheološkom nalazištu Mramorje, poznatom i pod nazivom Bagruša, nalazi se u blizini mesta Perućac, jugozapadno od Bajine Bašte. Na nekropoli je evidentirano 85 nadgrobnih spomenika postavljenih u pravilnim redovima.

U okviru Nacionalnog parka Tara, u mestu Rastište, nalaze se dve nekropole sa nadgrobnim obeležjima tipa stećaka, i u njima je 38 spomenika.  

U selu Hrta, jugozapadno od Prijepolja, nalaze se ostaci nekropole koju čini 54 spomenika.

Stećaka najviše ima na teritoriji BiH, oko 66.000, dok ih u Srbiji ima 2.000, u Hrvatskoj oko 4.000, a u Crnoj Gori oko 3.000. Na stećcima, za koje se pretpostavlja da su pravljeni u drugoj polovini 14. veka, pojavljuju se slovenski i staroslovenski natpisi. Jedna od teorija u vezi sa stećcima dolazi i iz pera Miroslava Krleže, koja glasi da su Sloveni svojim dolaskom na Balkan iz prapostojbine doneli sa sobom i kulturu stećaka, jer postoje sličnosti sa skulpturom Baltika i Kavkaza.

U radu sastanka učestvovali su i predstavnici ministarstava i ustanova kulture i zaštite iz sve četiri zemlje uključene u projekat zajedničke nominacije. Posle uvodnog izlaganja ministra kulture, novinari su zamoljeni da napuste salu.

S. Stamenković