Ко је наручио убиство Пуканића

После сведочења крунског сведока Томислава Марјановића, судски процес за убиство Иве Пуканића, власника хрватског „Национала” није ближе одговору на питање ко је наручио ликвидацију једног од најистакнутијих загребачких новинара. Док о улогама непосредних починилаца постоје материјални докази и јасна сведочења, о томе ко је био организатор злочина у којем је поред Пуканића, убијен и његов сарадник Никола Франић, на суђењу за сада готово и да нема речи.

Првостепено суђење у Загребу завршено је за непуних девет месеци, уз коментар судије Иване Кршул да је утврђена улога починилаца, али да је остало непознато зашто је Пуканић убијен и ко је то наручио. Првостепеном пресудом коју је изрекао Жупанијски суд у Загребу у великој мери потврђени су и наводи из оптужнице нашег тужилаштва, али тај суд није одлучивао о кривици Сретена Јоцића, познатијег као Јоца Амстердам. Београдско тужилаштво означило је Јоцића, као наручиоца, а на већу судије Владимира Вучинића задатак је да тај навод утврди или одбаци.

Заштићени сведок Марјановић тврди да је њему и осталим оптуженима задатак да за новац убију Пуканића дао Слободан Ђуровић, звани Кардинал, осуђен у Хрватској првостепено на 15 година затвора. Марјановић прецизира да је Ђуровић причао телефоном са наручиоцем и да претпоставља да је то био Јоцић.

Ђуровић, иначе, Јоцићев кум, једина је особа, по оцени хрватског суда, која зна ко је наручио ликвидацију Пуканића. Он то није признао, ни у загребачком процесу, где је саслушан као оптужени, нити на суђењу у Београду где је прошле седмице видео линком саслушан као сведок. У оба процеса тврдио је да ни он, ни Јоцић немају никакве везе са убиством.

Уз причу да не би успео да потроши своје богатство ни за 100 година и да је две године живео у београдском хотелу „Континентал”, након што се после 30 година вратио из Париза, Ђуровић је себе представио као успешног привредника, који живи у свету бизниса и пословни људи и нема ниједан разлог за везу са хрватским подземљем и убиство новинара, о чијем раду не зна ништа.

На оптуженичкој клупи београдског Специјалног суда, поред Јоцића седе и Жељко Миловановић и Миленко Кузмановић. Њих тројица имају држављанство Србије због чега нису могли да буду изручени Хрватској. У Загребу су за убиство Пуканића, поред Ђуровића, осуђени и Роберт Матанић, Лука Матанић, Амир Мафалани, Слободан Ђуровић и Бојан Гудурић. У одсуству је осуђен и Жељко Миловановић, иако се њему суди у Београду. Сви оптужени у загребачком процесу имају статус сведока пред београдским судом. Ипак, загребачки суд одбио је својевремено да као сведока саслуша Сретена Јоцића, сматрајући да нико не може да буде сведок у „властитој ствари”.

У процесу у Београду требало би да сведоче исти сведоци као и у Загребу, тако да се највећи део свих сведочења на овом суђењу обавља видео линком, из суднице Жупанијског суда у Загребу. За сада још није извесно да ли ће и када у Београду сведочити црногорски предузетник Ратко Кнежевић који је тврдио да иза убиства Пуканића стоји такозвана дуванска мафија, односно Станко Суботић Цане и црногорски премијер Мило Ђукановић.

Кнежевић је пред судом, као сведок тужилаштва, изјавио да је „дуванска мафија” почела да прети Пуканићу већ након првих „Националових” текстова о организираном шверцу цигарета.

Роберт Матанић, сведочећи видео линком из Загреба, пред Специјалним судом у Београду изјавио је да битну улогу у убиству Пуканића и Франића игра бивши министар унутрашњих послова Хрватске Томислав Карамарко, а као убицу означио је оптуженог Жељка Миловановића.

„Јасно је да све има везе са самим врхом Хрватске”, рекао је, поред осталог, Матанић.

Он је у исказу који је после хапшења дао хрватском истражном судији 22. децембра 2008. године, оптужио Јоцића као организатора убиства Пуканића. На суђењу у Загребу испричао је другу причу, тврдећи да не познаје Јоцића нити је са њим икада био у контакту, већ да је оптужујући исказ дао због договора са тужилаштвом.

Пуканић и Франић убијени су у Загребу, 23. октобра 2008. године. Оптужени су, према наводима оптужнице, организовали атентат за новчану награду од најмање 1,5 милиона евра.