Прекасно је за лобирање

ИНТЕРВЈУ
Дејвид Бајндер (75) први пут је у Београд дошао 1963. године као дописник "Њујорк тајмса", а Југославија и њен главни град допали су му се толико да им се већ више од четири деценије редовно враћа. Југославија је у међувремену нестала, у историју је отишла и Државна заједница Србија и Црна Гора, па је ових дана Бајндер, 43 године након првог доласка у Београд, стигао у самосталну Србију. Без Црне Горе. "Али Србија ни 1963. није била спојена са Црном Гором. За Србију је била закачена Југославија. Србија је с њом била спојена главом, ногама и стомаком", описује амерички новинар.

• Да ли је Југославија била превелики терет за Србију?

– Сигурно. Огроман терет. Ја мислим да је идеја Југославије била величанствена. Већи део моје генерације био је пројугословенски настројен. Ако ме добро служи памћење, готово сви су мислили да је Југославија била добра идеја. Људи из источне Европе, из "народних демократија" – Мађари, Пољаци, Чехословаци, односно Чеси и Словаци – дивили су се ономе што је постигнуто у Југославији. Југославија је имала обожаваоце и на истоку и на западу. И на северу и на југу. Сада тога нема.

• Србија је сама.

– Србија је сама и нико је не цени као што су ценили Југославију. Али исто тако, нико не цени ни Хрватску, ни Црну Гору ни било који други део Југославије. Словенија је напредовала, али ни у ком случају нема ни значај ни поштовање које је Југославија имала. Али, ако погледате довољно далеко уназад, на пример у 1904. кад је добила свој први устав, ова је земља била поштована, обожавана и цењена.

• Ипак, после 1903. године, мајског преврата и убиства краљевског пара, о Србији се веома лоше писало, нарочито у британским медијима. Онда је српска влада покренула кампању која је променила однос британске јавности према Србији. Шта мислите о садашњим напорима Владе Србије, о ангажовању лобистичке фирме у Вашингтону? Које су шансе за успех?

– Рекао бих да је готово прекасно за то. Али Србија ипак може да стекне поштовање радећи позитивне ствари за свет. Неке позитивне ствари. Као, на пример, да ојача своју економију, да има добре односе са суседним земљама. Можда ће напори у односима с јавношћу имати неки ефекат, али ја сумњам у то. Ако упоредимо албански лоби, који је 95 одсто свог труда уложио у стварање независног Косова, а само пет одсто за Албанце у Македонији, Црној Гори и Албанији, они су донекле успели. Кад бих се шалио, рекао бих да је амерички Конгрес спреман да уради све за Косово, сем да му да новац. Албански лоби је успешан у Конгресу, у медијима, у Стејт департменту, у Савету за националну безбедност. Али, мислим да би било погрешно сматрати да ће САД помоћи Косову више од узимања мање-више позитивног става према независности Косова. Другим речима, не видим да ће Косово постати "омиљено дете" Сједињених Држава.

• САД траже начине да се извуку с Космета и препусте га Европској унији?

– Да. Мислим да би САД биле веома срећне да престану да троше новац на питања безбедности на Балкану. Оне би, на другој страни, волеле да овде имају базе како би пројектовале снагу даље на исток.

• Да ли извештаји о насиљу над мањинама на Космету играју било какву улогу у јавној перцепцији онога што се овде дешава?

– Готово никакву. Једини људи који придају пажњу угроженим мањинама јесу јеванђелисти, и то тек однедавно. Од пре неколико месеци. Прекасно и премало.

• Како видите Косово и Метохију у блиској будућности?

– Не верујем да имам бољи двоглед од других, а и готово сам слеп на једно око. Косово неће имати никакву економску перспективу, а стање ће се још погоршати кад Унмик и његови преплаћени међународни службеници који годинама нису радили скоро ништа оду или им број буде драстично смањен пошто Европљани преузму тај посао. Политичка перспектива, и са неким степеном независности и без њега, значи да ће ту бити косовска влада, по природи већински албанска, која ће имати више одговорности и више проблема на својим плећима. Треба погледати и историју. Албанци све доскора нису имали државу у Тирани. Албанцима и даље углавном владају кланови. Тако је и данас на Косову. Ја не видим ниједан знак да ће Албанци, паметни какви знају да буду и вредни какви знају да буду, направити јаку, ефикасну цивилну владу. Можда се деси чудо и они успеју да то ураде, али ја сам врло скептичан да Албанци могу да направе ефикасну владу.

• У последњих неколико месеци видимо све већу сарадњу Србије и САД, пре свега на војном плану. Да ли мислите да постоји могућност да Србија преузме улогу некакве "мале Југославије" која би имала добре односе и са САД и са Русијом, са Кином и са Европском унијом?

– То је лепа идеја. "Мала Југославија". То би била велика ствар, ако би могла да се оствари. Као што сам рекао, припадам генерацији која је мислила да је Југославија веома добра ствар на овом свету. Признајем да сам југоносталгичар. Крив сам за то. Али ја не сумњам да Србија има добру перспективу за позитивне односе са Русијом, Кином, САД и ЕУ. Ја бих волео да то видим. Онда бих могао да умрем срећан. Врло срећан.

Економски, шансе за то су веома велике. Не треба заборавити да Србија има добре пријатеље и у Латинској Америци, укључујући  Мексико и Кубу. Тамо има много притајене енергије и духа који могу да буду искоришћени у једном бољем свету. Исто као и са Србијом. Ја сам оптимиста. У овом народу има много енергије. Много те енергије је изгубљено, доста је притајено јер нема начина да се испољи. Али, она је ту.

-------------------------------------------------------------------------

Проконзули

• Пре четири године написали сте о тадашњем америчком амбасадору у Београду и другим амбасадорима у региону да су проконзули. Поредили сте их са проконзулима старог Рима који су имали потпуна овлашћења над покореним областима. Да ли је њихова улога сада смањена?

– Срећан сам што могу да кажем да је смањена. Мислим да би неки од тих амбасадора волели да су и даље проконзули. Интервјуи које они дају, савети српском народу и влади које новине објављују готово сваке недеље јесу шокантни. Они показују да немају смисла за стварност. Мислим да ни српски народ, ни српска влада не обраћају пажњу на то шта ови самопостављени проконзули говоре. Озбиљни људи не маре за тај егоцентрични, проконзулски шоу који они изводе.