У БиХ „станују” две земље

Од нашег дописника

Сарајево – Босна и Херцеговина је земља у којој „станују” две земље, једна је дејтонска БиХ, а друга је замишљена БиХ, сматра Никола Шпирић, први човек извршне власти ове државе. „Дакле, постоје две визије које су међусобно супротстављене, на једној страни су они који желе да се уставно понашају, а на другој они који желе да реализују замишљену БиХ и траже такву комбинацију у новој композицији власти”, каже председавајући Савета министара БиХ, објашњавајући у разговору за „Политику” шта је, према његовом мишљењу, главни камен спотицања у процесу формирања власти у БиХ.

„Неспоразуми су на бошњачко-хрватској релацији у Федерацији БиХ. Они који живе замишљену БиХ и желе кроз спровођење изборних резултата да обезбеде неку нову БиХ јесу бошњачки политички фактор. Без обзира на то колико се декларативно залажу за државу БиХ, они су јој камен о врату.”

Постизборна драма дуго траје, прети ли БиХ дубока институционална криза?

Институционална криза у БиХ траје од Дејтона до данас и трајаће све дотле док се сви у овој земљи не отрезне и не схвате да се овде десио један трагичан рат који је нанео непоправљиве штете у економском, демографском и сваком другом смислу. Дакле, биће боље тек онда када реалност прихвате и оне политичке елите које, као што сам већ рекао, живе замишљену БиХ.

Која од две коалиције има већу шансу – математичка или програмска?

Дилема да ли математичка или програмска коалиција јесте нешто што није реално. И пре четири године бирали смо програмски Савет министара БиХ који је, такорећи, на првој седници прерастао у математичку коалицију, јер су партнери у власти одустали од појединих програмских циљева. Једни су одустали од пописа становништва, други од питања решавања имовине, а трећи од уставне реформе. Сигуран сам да ће се исто поновити, каква год коалиција власти да буде.

Лидер СДП-а Златко Лагумџија буквално јуриша на власт и вуче потезе који додатно компликују односе између Бошњака и Хрвата. Колико је реално могуће постићи договор са неким ко се понаша по принципу „са нама или никако”?

Не зависи све од СДП-а и Златка Лагумџије. Њихова крилатица „са нама или никако” јесте лажна, пре бих рекао да она гласи „за нама или никако”. Кад би било „са нама” ја не бих имао ништа против, СДП је остварио добар изборни резултат и била би велика грешка да оде у опозицију. Сви треба да дају допринос развоју државе. Оног тренутка када сви схвате да нема апсолутног победника биће лакше да се седне за сто и разговара. Иначе, мислим да је то што се проглашава победом заправо Пирова победа, јер да је то уистину победа ми бисмо већ имали власт.

Могу ли странке окупљене око платформе СДП-а саме формирати власт?

Могућа су различита решења. Бојим се да је игра око платформе СДП-а само загрејавање ситуације и специјални сигнал међународној заједници да се снажно врати БиХ и преуреди је онако како је замишља лидер СДП-а Златко Лагумџија. Надам се да међународна заједница неће упасти у замку и да ће пасти овај Лагумџијин последњи покушај изградње грађанског концепта БиХ по његовом виђењу. Када то сви схвате, сешће за преговарачки сто.

Лагумџија жели да буде Ваш наследник, иако по традиционалном принципу ротације функција председавајућег Савета министара треба да припадне Хрватима.

Ко ће бити председавајући то је ствар договора федералних партнера. Став политичара из РС јесте да је ротација на месту председавајућег напросто стабилизатор БиХ и ми се тако понашамо. Пре мене на овој функцији био је Бошњак и сасвим је логично да сада буде Хрват. Уколико би се догодило да је добије Лагумџија, то би било додатно понижавање Хрвата као конститутивног народа.

Како формирати стабилну власт у БиХ?

Најстабилнија власт на нивоу БиХ може бити само она коју би формирала шира коалиција, јер што је шира коалиција, то је чвршћи договор. Они који не размишљају тако, не желе ни да разговарају.

Када би се, према Вашем мишљењу, могла окончати ова драма?

Може брзо, а може и да потраје још дуго, јер таква је БиХ. Треба сести и разговарати, али проблем је то што у БиХ нема унутрашњег дијалога ни о чему, па ни о формирању власти. Не верујем да ће ићи тако лако, волео би да се договор постигне колико сутра, јер та неискреност унутар ФБиХ раздире БиХ.

Спекулише се да би се расплет могао догодити у Берлину.

Ја поздрављам добре намере сваке земље, па тако и Немачке. Међутим, игра добрих намера до сада није показала своју продуктивност у БиХ управо због унутрашње неискрености, јер, као што сам већ рекао, постоје они који желе да се изборни резултати примене у складу са Уставом и законима ове земље и они други који кроз нову власт желе да остваре замишљени концепт неке БиХ за коју се не зна ни како би изгледала.

Недавно је лидер СДП-а Златко Лагумџија изјавио да очекује брзо постизање договора са председником СНСД-а Милорадом Додиком.

Позиција РС је апсолутно јасна. Ми немамо ниједан разлог да се не боримо за брзо формирање власти, али то подразумева да седнемо и договоримо се шта је то што заједнички можемо урадити за БиХ. Међутим, парола „сви за мном” под којом наступа Лагумџија јесте слоган који нас удаљава од формирања власти. На такву паролу РС нема право да пристане.

Душанка Станишић

----------------------------------

Технички мандат

Никола Шпирић је председавајући Савета министара БиХ који је више од четири месеца у такозваном техничком мандату зато што страначки лидери не могу да се договоре како да формирају власт. Он напомиње да „формулу” технички мандат закон не познаје, али мишљења је да она може да „иде” уз Савет министара с обзиром на то да је „ова институција у техничком мандату од Дејтона до данас, јер никада није имала искрену подршку”.