U BiH „stanuju” dve zemlje

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj „stanuju” dve zemlje, jedna je dejtonska BiH, a druga je zamišljena BiH, smatra Nikola Špirić, prvi čovek izvršne vlasti ove države. „Dakle, postoje dve vizije koje su međusobno suprotstavljene, na jednoj strani su oni koji žele da se ustavno ponašaju, a na drugoj oni koji žele da realizuju zamišljenu BiH i traže takvu kombinaciju u novoj kompoziciji vlasti”, kaže predsedavajući Saveta ministara BiH, objašnjavajući u razgovoru za „Politiku” šta je, prema njegovom mišljenju, glavni kamen spoticanja u procesu formiranja vlasti u BiH.

„Nesporazumi su na bošnjačko-hrvatskoj relaciji u Federaciji BiH. Oni koji žive zamišljenu BiH i žele kroz sprovođenje izbornih rezultata da obezbede neku novu BiH jesu bošnjački politički faktor. Bez obzira na to koliko se deklarativno zalažu za državu BiH, oni su joj kamen o vratu.”

Postizborna drama dugo traje, preti li BiH duboka institucionalna kriza?

Institucionalna kriza u BiH traje od Dejtona do danas i trajaće sve dotle dok se svi u ovoj zemlji ne otrezne i ne shvate da se ovde desio jedan tragičan rat koji je naneo nepopravljive štete u ekonomskom, demografskom i svakom drugom smislu. Dakle, biće bolje tek onda kada realnost prihvate i one političke elite koje, kao što sam već rekao, žive zamišljenu BiH.

Koja od dve koalicije ima veću šansu – matematička ili programska?

Dilema da li matematička ili programska koalicija jeste nešto što nije realno. I pre četiri godine birali smo programski Savet ministara BiH koji je, takoreći, na prvoj sednici prerastao u matematičku koaliciju, jer su partneri u vlasti odustali od pojedinih programskih ciljeva. Jedni su odustali od popisa stanovništva, drugi od pitanja rešavanja imovine, a treći od ustavne reforme. Siguran sam da će se isto ponoviti, kakva god koalicija vlasti da bude.

Lider SDP-a Zlatko Lagumdžija bukvalno juriša na vlast i vuče poteze koji dodatno komplikuju odnose između Bošnjaka i Hrvata. Koliko je realno moguće postići dogovor sa nekim ko se ponaša po principu „sa nama ili nikako”?

Ne zavisi sve od SDP-a i Zlatka Lagumdžije. Njihova krilatica „sa nama ili nikako” jeste lažna, pre bih rekao da ona glasi „za nama ili nikako”. Kad bi bilo „sa nama” ja ne bih imao ništa protiv, SDP je ostvario dobar izborni rezultat i bila bi velika greška da ode u opoziciju. Svi treba da daju doprinos razvoju države. Onog trenutka kada svi shvate da nema apsolutnog pobednika biće lakše da se sedne za sto i razgovara. Inače, mislim da je to što se proglašava pobedom zapravo Pirova pobeda, jer da je to uistinu pobeda mi bismo već imali vlast.

Mogu li stranke okupljene oko platforme SDP-a same formirati vlast?

Moguća su različita rešenja. Bojim se da je igra oko platforme SDP-a samo zagrejavanje situacije i specijalni signal međunarodnoj zajednici da se snažno vrati BiH i preuredi je onako kako je zamišlja lider SDP-a Zlatko Lagumdžija. Nadam se da međunarodna zajednica neće upasti u zamku i da će pasti ovaj Lagumdžijin poslednji pokušaj izgradnje građanskog koncepta BiH po njegovom viđenju. Kada to svi shvate, sešće za pregovarački sto.

Lagumdžija želi da bude Vaš naslednik, iako po tradicionalnom principu rotacije funkcija predsedavajućeg Saveta ministara treba da pripadne Hrvatima.

Ko će biti predsedavajući to je stvar dogovora federalnih partnera. Stav političara iz RS jeste da je rotacija na mestu predsedavajućeg naprosto stabilizator BiH i mi se tako ponašamo. Pre mene na ovoj funkciji bio je Bošnjak i sasvim je logično da sada bude Hrvat. Ukoliko bi se dogodilo da je dobije Lagumdžija, to bi bilo dodatno ponižavanje Hrvata kao konstitutivnog naroda.

Kako formirati stabilnu vlast u BiH?

Najstabilnija vlast na nivou BiH može biti samo ona koju bi formirala šira koalicija, jer što je šira koalicija, to je čvršći dogovor. Oni koji ne razmišljaju tako, ne žele ni da razgovaraju.

Kada bi se, prema Vašem mišljenju, mogla okončati ova drama?

Može brzo, a može i da potraje još dugo, jer takva je BiH. Treba sesti i razgovarati, ali problem je to što u BiH nema unutrašnjeg dijaloga ni o čemu, pa ni o formiranju vlasti. Ne verujem da će ići tako lako, voleo bi da se dogovor postigne koliko sutra, jer ta neiskrenost unutar FBiH razdire BiH.

Spekuliše se da bi se rasplet mogao dogoditi u Berlinu.

Ja pozdravljam dobre namere svake zemlje, pa tako i Nemačke. Međutim, igra dobrih namera do sada nije pokazala svoju produktivnost u BiH upravo zbog unutrašnje neiskrenosti, jer, kao što sam već rekao, postoje oni koji žele da se izborni rezultati primene u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje i oni drugi koji kroz novu vlast žele da ostvare zamišljeni koncept neke BiH za koju se ne zna ni kako bi izgledala.

Nedavno je lider SDP-a Zlatko Lagumdžija izjavio da očekuje brzo postizanje dogovora sa predsednikom SNSD-a Miloradom Dodikom.

Pozicija RS je apsolutno jasna. Mi nemamo nijedan razlog da se ne borimo za brzo formiranje vlasti, ali to podrazumeva da sednemo i dogovorimo se šta je to što zajednički možemo uraditi za BiH. Međutim, parola „svi za mnom” pod kojom nastupa Lagumdžija jeste slogan koji nas udaljava od formiranja vlasti. Na takvu parolu RS nema pravo da pristane.

Dušanka Stanišić

----------------------------------

Tehnički mandat

Nikola Špirić je predsedavajući Saveta ministara BiH koji je više od četiri meseca u takozvanom tehničkom mandatu zato što stranački lideri ne mogu da se dogovore kako da formiraju vlast. On napominje da „formulu” tehnički mandat zakon ne poznaje, ali mišljenja je da ona može da „ide” uz Savet ministara s obzirom na to da je „ova institucija u tehničkom mandatu od Dejtona do danas, jer nikada nije imala iskrenu podršku”.