Има много јефтинијих начина

Субвенционисање страних улагања које спроводи Влада Србије засновано је на погрешној хипотези да су финансијске стимулације важан фактор у привлачењу страних инвеститора. Министар економије (под оставком) у овоме се ослања на анегдотске податке о једном или другом улагању у овој или оној земљи, али кад се погледа целокупна слика – ствари изгледају другачије. У мноштву емпиријских студија о страним улагањима, заснованим било на мерењима нивоа инвестиција било на анкетирању инвеститора, огромна већина показује да субвенције играју скромну улогу у одлукама о страним улагањима. Уместо тога, најважнији фактори код одлука о улагању су:политички ризик земље, њена макроекономска стабилност, величина тржишта, пословно окружење и сигурност власничких права. Након тога долазе ствари као што су економска отвореност земље, квалитет инфраструктуре, флексибилност тржишта рада и одсуство корупције. Посебни финансијски стимуланси, па чак и пореска политика уопште, релативно су неважни фактори у инвестиционим одлукама.

И мноштво посебних студија о вези између политике финансијских стимулација и нивоа страних улагања наводи на сличан закључак. Већина њих види веома слабу везу између државних субвенција и прилива страних директних инвестиција. Ако вам је циљ привлачење страних инвестиција, за то има много и ефективнијих и јефтинијих начина.

Навођење појединачних примера није поуздан начин доношења закључака, нарочито не ако то треба да послужи као оправдање за трошење на десетине милиона евра буџетског новца. Словачка, коју министар Динкић најчешће наводи као успешан случај, давала је неке финансијске подстицаје разним инвеститорима, али је поред тога спровела и једну од најтемељнијих тржишних реформи у земљама централне и источне Европе. То је земља која је током двехиљадитихимала значајну дерегулацију, смањила јавни сектор, делимично приватизовала пензиони систем, која се на листама пословног окружења и тржишних слобода већ неколико година котира међу најбољима у Европи и којој су дугогодишња монетарна стабилност и фискална одговорност донели улазак у еврозону. Када би Влада Србије била спремна да спроведе све реформе којеје Словачка спровела и да води економску политику коју је Словачка водила, онда би било лакше поднети и субвенције страним улагачима као део пакета. Али Влада Србије нам није понудила то – уместо тога министар економије је из целог словачког репертоара изабрао само једну, интервенционистичку меру, која је у контексту целокупног словачког искуства била више изузетак него правило.

Ако се непостојање стабилне узрочне везе између појединачних субвенција и укупног нивоа страних инвестиција и занемари, остаје питање исплативости оваквих политика, чак и ако би оне биле успешне у смислу привлачења страних улагања. Велика страна улагања су упадљива, али она нису мотор економског развоја. Економски раст и пратећи пораст животног стандарда су последица раста целокупне економије, коју пре свега чине локална мала и средња предузећа. Не сме се испустити из вида да, када држава одлучи да спонзорише велике стране фирме, она уствари одлучује да додатно опорезује домаћа предузећа и грађане. Због разних политика тог типа домаћи привредници се данас суочавају са великим пореским и доприносним оптерећењем и растућим бројем општинских и републичких такса. Зато је, како наводи Унија послодаваца Србије, број угашених предузећа у протеклој години надмашио број новооснованих. Дискриминација над мањим и домаћим предузећима има економску цену и она се плаћа неоствареним растом животног стандарда и запослености.

Ако искрено жели да подстакне економски раст држава би морала да се ослони на:ослобађање привреде бирократских и регулаторних стега,смањење јавног сектора, укидање агенција чији су број и сврха постали предмет ишчуђавања, либерализацију закона о раду и фронтално умањење државне потрошње, такса, пореза и пре свега доприноса.

Смањење пореза, таксаи доприноса, међутим, није интересантно политичарима, јер онда они сами испадају из игре. Најбољи део политике субвенција и стимулансапојединачним улагачима су важни састанци државних бирократа с представницима страних фирми, или са страначким колегама са локалних нивоа власти, на којима се одлучује ко, где и колико субвенција може добити из буџетске касе. Када дођете у ситуацију да одлучујете о таквим стварима, онда лако себе убедите да је политика коју водите у општем интересу.

Eкономиста