Брак није више светиња

Не важи више предрасуда да се деца разведених родитеља издвајају од других по бунтовничким испадима или пороцима, због просте рачунице да више нису толико уочљива мањина. Не штрче, јер број развода расте.

Према подацима из истраживања "Развод брака у контексту друштвене транзиције", у Лозници је прошле године венчано 225 парова, 33 мање него претходне године и 90 мање него пре деценију. У 2003. било је 54 развода, у 2004 – 63, а 2005 – 64. У истом периоду поднета су 352 захтева за развод брака, у просеку – 120 годишње.

Има ли разлике у том погледу између мањих средина и Београда? Педагог Јелена Холцер каже за "Политику": "У великим градовима је феномен учесталости развода као и ванбрачних заједница, или породица са усвојеном децом, присутнији него по селима и мањим местима. Међутим, утицаји из градова су све присутнији и у другим срединама. Коначно, данас и у Србији постоје места позната управо по хранитељским породицама или усвојеној деци захваљујући чему се руше бројне предрасуде о томе шта је то потпуна породица, да ли је брак ’светиња’ и тако даље. Коначно, изрека: ’Боље добар развод него лош брак’ потврђује и став већине дечјих психолога и педагога да је и за дете боље да одраста уз једног родитеља који је стабилан, задовољан, посвећен свом родитељству него уз два који су у сталном сукобу.

С друге стране, мој утисак је да оно што се некада сматрало здравом породичном средином, која је подразумевала проверене системе вредности, бројну породицу, ’здраво’ окружење, нажалост, данас бледи и у мањим срединама."

Суд је дужан да води рачуна о интересу малолетне деце, али ни правда није свевидећа, па се догађа да дете буде додељено "погрешној страни", ако "праве стране" уопште има. Бар да дете не припадне наркоману, алкохоличару, болеснику или клошару. Важну улогу у томе могли би имати медијатори, посредници уместо суда и пре суда.

Накнаде за издржавање се одмеравају без увида у то како се после уплаћују.

– Економско оснажење жена јесте један од фактора који су утицали, како на повећање броја развода, тако и на мање инсистирање жена о учешћу оца у каснијем издржавању детета. Без обзира на законску обавезу и да ли је отац детета испуњава или не (по нашем закону, дете у највећем броју случајева припада мајци), једна од највећих грешака које маме могу да учине јесте условљавање виђања детета тиме да ли је плаћена алиментација. Наиме, и детету разведених родитеља неопходно је да буде у контакту са оба родитеља, да са сваким од њих развије свој особен однос, и, уколико је могуће, одраста у окружењу подршке, љубави и разумевања од оба родитеља – објашњава Јелена Холцер.

Један мушкарац, Саша Лудајић, преко интернета пласира своју муку у 15 тачака. Бирам број три: "У пракси, оцу се додељује старатељство уколико се мајка тако изрази или уколико је болесна, алкохоличарка, наркоманка или ментално оболела особа. Само тада". Под четири: "Зашто се деца додељују мајкама уколико очеви поседују више имовине и могу да омогуће материјално безбрижнији живот детету". Под 14 – "Да ли због повређене сујете мајке не дозвољавају деци да се виде са очевима и да ли очеви у тим случајевима туже мајке".

Господин Лудајић је веома бесан због нечега. Људи не говоре радо о својој приватности, а деци разведених родитеља остаје да се сналазе, са или без родитељске помоћи.

Јелена Холцер саветује шта је најбоље после развода: "Иако може звучати апсурдно, велики је број оних родитеља који после развода брака постају ’прави’ родитељи својој деци. Наиме, када између супружника престану сталне размирице и конфликти онда, као разведени, временом увиде да је њихова кооперација неопходна јер је то у најбољем интересу заједничког детета. Осим тога, очеви као да се пробуде и покушавају да са својом децом успоставе блискије и срдачније односе. Наравно, постоје и бројни примери када су разлози за развод брака толико нарушили породичне односе да ни после развода родитељи не успевају да их поново стабилизују чак ни у оној мери која би за дете била неопходна, као услов за колико-толико нормално и здраво одрастање."

Али све је више и и клинаца који одрастају без једног родитеља и због тога много не брину. Смориле их патетичне јадиковке над њиховим судбинама.