Да не буде као са Титаником…

О чамцима и бродићима требало би бринути и зими, нарочито када се температура спусти испод нуле. Иако ово време није погодно за пловидбу није лоше стићи до марине и обићи свог љубимца на води, мало се разгалити у разговору са комшијама, кад дружење у солитерима ионако не постоји. Од свих наших река, на Дунаву има убедљиво највише марина, на току кроз Србију дугачком 588 километара налази се 39 регистрованих привезишта, пристана, зимовника и марина, али само неколико њих задовољава европске стандарде. Но, та чињеница не мора да спречи власнике да се придржавају правила одржавања чамаца у зимском периоду.

Ево шта је оно најосновније што саветују искусни наутичари.

– Још пре него што се завршила сезона требало је испразнити све резервоаре са водом да не би дошло до замрзавања и пуцања лежишта у пумпи. Нарочито је важно и мотор одржавати у зимској сезони, да се стави уље у цилиндар, а уместо уља може да се користи и специјални спреј који је направљен за те потребе како не би било проблема приликом паљења у пролеће. Мора да се води рачуна и о водостају на рекама, ако марина није самоштелујућа, и да се зависно од ситуације попушта вез – каже Јован Јовановић, власник брода на марини код Аде Циганлије, близу моста које се управо гради.

Наш саговорник каже да се треба чувати струје ако каблови нису одговарајући, односно гумени као они који се користе у рудницима, јер може доћи до опасних ситуација. Оне врхунске марине, свуда у свету, имају на везном месту и воду и електричну енергију уз добру изолацију. На помолу је и производња нове серије соларних панела који не морају да се штелују према сунцу, тако да ће људи који имају чамце у наредним годинама јефтино моћи да допуњују енергију.

Најчешће несреће се дешавају због грејања, када гас неосетно почне да цури у броду, када може доћи до варничења па и експлозије. Зато Јовановић подсећа на постојање сензора за гас, врло су јефтини и сви који користе бутан-гас треба да их уграде. Када дође до цурења сензори пиштањем алармирају на опасност тако да човек кад уђе у унутрашњост брода ништа не пали већ затвара вентиле. Заштита подразумева и да сва грејна тела буду од биметала који се аутоматски затвара са престанком грејања, као и исправне инсталације. 

Реке ће за неколико недеља поново оживети, зачуће се брундање мотора, парање таласа, па се поставља питање шта урадити пред прво паљење?

Савет је обавезно очистити свећице, прегледати филтере за бензин, сипати ново гориво. Није згорег споменути и европска правила која забрањују у језерима употребу двотактних мотора због загађења, а то правило ће вероватно за неко време бити уведено и код нас, што посебно риболовци треба да имају на уму.

Наша речна „флотила” у више од 80 одсто случајева састоји се од малих и осредњих чамаца, луксузних бродова има тек око десет одсто, кажу добри познаваоци. Ипак, без обзира на класу већина наших чамаца на моторни погон има бродска корита која праве велике таласе, па при великој брзини могу да направе велике проблеме осталим чамџијама који поштују правила вожње.

Једна од најуређенијих марина код нас је она на Ади Циганлији. На осталим београдским маринама, као на пример на Карабурми или у Земуну, место се плаћа нешто јефтиније, али ниједна нема такве услове. Сава је за чување чамаца боља река јер је Дунав велик и брз, тако да се, на пример на марини у Земуну, не може ни стићи до свог пловила без чувара који ће вас одвести моторним чамцем.

– За два места плаћам месечно четири и по хиљаде динара – каже Драгољуб Миленковић, који више од седам година управља својим бродом „Ада”, који је некада користила обалска стража за хватање криминалаца и успостављање реда на водама.

– И поред високе цене задовољан сам јер марина има добро обезбеђење, осветљење је ноћу толико јако да можете и књигу да читате, а сви бродови су покривени камерама. Зими је, у принципу, најважније обилазити чамац јер скоро сваки помало пропушта воду па је зато боље бити у приправности него непријатно изненађен. Треба и снег очистити са цирада кад напада десет–двадесет сантиметара. Зато сам преко недеље бар једном овде, а викендом обавезно – каже Миленковић.

Колико је лед опасан и може ли наудити чамцу? Неки наши саговорници сматрају да може да оштети труп брода, док неки кажу да је опасно само ако је реч о изузетно ниским температурама, када је дебљина леда већа од двадесет сантиметара.

До сада су зиме биле такве да се лед ухватио на неколико дана, да би затим нестајао. Један од посетилаца марине казао нам је да замрзавање није страшно, јер ће лед само мало истиснути чамац на површину – што је довољно да му се ништа не деси.

Наравно, не ваља заборавити да и фебруар и март могу да донесу и лепо време, са доста сунца, макар и зубатог, када се мотори могу упалити и чамци провозати поред обале.