Иза наслова

Ко је Чанг Јимоу, шта је њему 2008, а шта нама „Чанг Јимоуова 2008”?

ТВ гледалац, решен да погледа шта се крије иза тог загонетног наслова који се ових дана повремено појављивао у најави шеме Другог програма РТС-а, дошао је до одговора, али истовремено и до нових питања. Но – редом!

Чанг Јимоу је познати кинески филмски редитељ. Година 2008. била је за њега судбоносна јер је постављен за уметничког директора церемоније отварања Олимпијаде у Пекингу. А „Чанг Јимоуова 2008” је кинеска документарна серија која исцрпно, хронолошки, из средишта збивања прати вишемесечни креативни процес у ком је настајала задивљујућа представа за публику на стадиону „Птичје гнездо” и величанствени ТВ шоу за милионе гледалаца широм света.

Пред изазовом огромног посла у финансијском, организационом, технолошком смислу, Чанг Јимоу упорно настоји да оствари своје уметничке замисли. Доследно се одупире притисцима државе као наручиоца, ауторитета аутора-сарадника којима је окружен, кратких рокова, ограниченог буџета... али прихвата и нужне компромисе. Смелост да трага, испробава, мења, убеђује, наређује, да опасно ризикује, да слуша друге али да следи сопствену визију потврдили су јачину карактера, снагу имагинације и опсег талента овог човека. Серија истовремено приказује стваралачке муке огромног броја људи укључених у припрему и извођење програма. Недоумице, искушења, замор, полет, понос, радост смењују се непрестано, а ту драматичност бележи ТВ камера као свеприсутни сведок.

Иако усредсређена на креацију програма који ће својим садржајем представити историју и културу Кине а формом надмашити до тада виђене спектакле, серија посредно омогућује увид у део савременог живота ове земље, функционисања система, међуљудских односа, менталитета... У том смислу занимљива је и гледаоцима који нису посебно заинтересовани за позадину једног медијског догађаја и за детаље о настанку слика које их одушевљавају на ТВ екрану.

Отуд следе и најављена питања.

Зашто је изостала најава ове серије (можда, уз атрактивнији поднаслов) из ТВ куће која препричава најављује игране серије чије ће се нове епизоде ионако масовно гледати? Зашто јој није дат сталан и прецизан термин (макар и познији, да се не би поклапала баш са најгледанијим емисијама), како би одржала континуитет и интегритет? Зашто је једно ТВ дело, због каквих гледаоци хрле на канале Хистори или Дискавери, заправо проћердано, а ефекти које је могло да донесе јавном РТВ сервису, олако изгубљени?

Чанг Јимоу је све време размишљао хоће ли гледаоци, нарочито странци, разумети оно што жели да им представи и поручи. У том смислу, он би вероватно и ТВ серију о својој 2008. мало сажео, донекле убрзао и „упаковао по западњачки”. Да ли би је такву РТС сматрао вредном веће пажње и брижљивије пласирао јавности?