Iza naslova

Ko je Čang Jimou, šta je njemu 2008, a šta nama „Čang Jimouova 2008”?

TV gledalac, rešen da pogleda šta se krije iza tog zagonetnog naslova koji se ovih dana povremeno pojavljivao u najavi šeme Drugog programa RTS-a, došao je do odgovora, ali istovremeno i do novih pitanja. No – redom!

Čang Jimou je poznati kineski filmski reditelj. Godina 2008. bila je za njega sudbonosna jer je postavljen za umetničkog direktora ceremonije otvaranja Olimpijade u Pekingu. A „Čang Jimouova 2008” je kineska dokumentarna serija koja iscrpno, hronološki, iz središta zbivanja prati višemesečni kreativni proces u kom je nastajala zadivljujuća predstava za publiku na stadionu „Ptičje gnezdo” i veličanstveni TV šou za milione gledalaca širom sveta.

Pred izazovom ogromnog posla u finansijskom, organizacionom, tehnološkom smislu, Čang Jimou uporno nastoji da ostvari svoje umetničke zamisli. Dosledno se odupire pritiscima države kao naručioca, autoriteta autora-saradnika kojima je okružen, kratkih rokova, ograničenog budžeta... ali prihvata i nužne kompromise. Smelost da traga, isprobava, menja, ubeđuje, naređuje, da opasno rizikuje, da sluša druge ali da sledi sopstvenu viziju potvrdili su jačinu karaktera, snagu imaginacije i opseg talenta ovog čoveka. Serija istovremeno prikazuje stvaralačke muke ogromnog broja ljudi uključenih u pripremu i izvođenje programa. Nedoumice, iskušenja, zamor, polet, ponos, radost smenjuju se neprestano, a tu dramatičnost beleži TV kamera kao sveprisutni svedok.

Iako usredsređena na kreaciju programa koji će svojim sadržajem predstaviti istoriju i kulturu Kine a formom nadmašiti do tada viđene spektakle, serija posredno omogućuje uvid u deo savremenog života ove zemlje, funkcionisanja sistema, međuljudskih odnosa, mentaliteta... U tom smislu zanimljiva je i gledaocima koji nisu posebno zainteresovani za pozadinu jednog medijskog događaja i za detalje o nastanku slika koje ih oduševljavaju na TV ekranu.

Otud slede i najavljena pitanja.

Zašto je izostala najava ove serije (možda, uz atraktivniji podnaslov) iz TV kuće koja prepričava najavljuje igrane serije čije će se nove epizode ionako masovno gledati? Zašto joj nije dat stalan i precizan termin (makar i pozniji, da se ne bi poklapala baš sa najgledanijim emisijama), kako bi održala kontinuitet i integritet? Zašto je jedno TV delo, zbog kakvih gledaoci hrle na kanale Histori ili Diskaveri, zapravo proćerdano, a efekti koje je moglo da donese javnom RTV servisu, olako izgubljeni?

Čang Jimou je sve vreme razmišljao hoće li gledaoci, naročito stranci, razumeti ono što želi da im predstavi i poruči. U tom smislu, on bi verovatno i TV seriju o svojoj 2008. malo sažeo, donekle ubrzao i „upakovao po zapadnjački”. Da li bi je takvu RTS smatrao vrednom veće pažnje i brižljivije plasirao javnosti?