Коме Књаз, а коме Шамот

Нови предлог синдиката јавних предузећа и њиховог консултанта Бранка Павловића о подели бесплатних акција свима онима који то своје право нису искористили, а таквих је, према њиховим проценама, око 4,5 милиона, код већине грађана подигао је "температуру". Посебно зато што предвиђа да грађани то своје право, наравно уколико Скупштина Србије усвоји предлог, могу да остваре шест месеци од доношења закона. То је краћи рок од оног који предвиђа актуелни закон о приватизацији који такође предвиђа поделу бесплатних акција. Сем тога, по новом предлогу укупно 30 одсто капитала јавних предузећа поделило би се на овај начин и то 15 одсто запосленима у јавним предузећима, а 15 одсто свим осталим грађанима. Од акција грађана потом би се направио један приватизациони фонд који би прерастао у инвестициони.

Код многих прерачунавање је већ почело. Економисти, међутим, упозоравају да овај предлог фаворизује запослене у јавним предузећима.

За Зорана Попова су, рецимо, и постојећи закон о приватизацији и предлог новог – неправедни.

– Тешко је рећи шта је боље. За грађане је, у целини, бољи постојећи закон. Ту се поставља и питање цене јавних предузећа. У случају НИС-а и ЕПС-а она ће да расте, али шта је са осталим јавним предузећима. Питање је колико ће профитирати и сами запослени у јавним предузећима. Мало је вероватно да ће они чекати на продају да би добили вишу цену. Сем тога, наше тржиште капитала ће још неко време остати неразвијено. Неко ће купити те акције, а даља трговина ће стати – каже Попов.

Што се тиче предлога да ће приватизациони фонд емитовањем својих акција заправо трговати акцијама свих грађана, овај економиста каже да је сада тешко замислити такав сценарио, јер, како ће се, на пример, милиони грађана договорити ко ће да управља тим фондом.

Попов, иначе, сматра да, за сада, не би требало приватизовати ЕПС и НИС, а поготово ЕПС јер је он кичма привреде. По његовим речима, и на западу је преовладало мишљење да га није добро приватизовати и у том смислу се наводе негативни примери Бугарске, Шпаније и Калифорније. У последњем случају држава није одобрила поскупљење електричне енергије, власници незадовољни таквом одлуком су демонтирали централе, а Калифорнија сада нема довољно струје. Друго је питање, каже Попов, либерализација електроенергетског сектора што је случај у Немачкој где и други, а не само држава, могу да граде централе.

По мишљењу Мирослава Прокопијевића, директора Центра за слободно тржиште, поменута иницијатива је лоша јер већина јавних предузећа послује с губицима. То значи да би грађани добили – безвредне папире. Сем тога, уколико би запослени у јавним предузећима добијали акције предузећа у којима су радили пресликаће се ситуација као у досадашњој приватизацији да је неко добио акције "Књаза Милоша", а неко "Шамота". С друге стране, не може се занемарити да су нека од тих предузећа развијала специфични људски кадар и да по том основу они имају више права.

– Све политичке партије у Србији постигле су сагласност да су последње што би требало продати профитабилна јавна предузећа. И сама власт показује да жели то питање што више да одложи. Можда је то у интересу саме власти, због буџетских прихода и чланства у управним одборима, међутим, на штету је грађана који сада добијају лошије, а скупље услуге – сматра Прокопијевић. А што се тиче замисли синдиката јавних предузећа да будући приватизациони фонд прерасте у инвестициони, он сматра да такав фонд више личи на парадржавни  па се поставља питање чему онда приватизација.

Мидраг Зец  је, такође, мишљења да је нови предлог закона у корист запослених у јавним предузећима.

– Поменута иницијатива је јуриш на отворена врата, јер и постојећи закон о приватизацији предвиђа њихову поделу. У овом случају постоје три интересне групе – запослени у јавним предузећима, грађани који нису остварили своје право на акције и држава, а по предложеном моделу питање је како би свака од тих група прошла. Зато је неопходна јавна расправа о заступљености свих њих у приватизацији јавног сектора – сматра Зец.

По његовим речима, добијањем и продајом тих 30 одсто акција јавних предузећа активирала би се огромна мањинска права која би спречила друге да се појаве као купци државне имовине. На добитку би били они који би први продали. Остали би били хендикепирани, а међу те убраја и државу. Зато је оно што се предлаже "концепт једнократног интереса" што, по Зецу, није у реду. За разлику од предлагача закона о подели бесплатних акција, који тврде да ће се скорашњим изношењем акција јавних предузећа на берзу само повећати њихова вредност, он сматра да ће се догодити управо обрнуто. Ту су и ризици да се ономе који купи тих 30 одсто дозволи докапитализација.

--------------------------------------------------------------------------

Модел "чупање косе с главом"

Данијел Цветићанин каже да држава мора да одговори на ове захтеве, поготово уколико јој је стало до оживљавања тржишта капитала. У сваком случају, акције би требало поделити што пре, а вредност јавних предузећа брзо ће се видети када грађани буду иницирали трговину тим акцијама. О томе да би такво трговање, по једнима, оборило вредност државног пакета, а по другима повећало, Цвјетићанин каже да су у праву и једни и други, зависно од тога као се приватизација постави.

– Узмимо за пример ЕПС, који је наше најбоље предузеће коме држава уз подршку грађана и под изговором заштите стандарда не дозвољава повећање цена. С друге стране, та иста држава из своје касе, коју такође пуне грађани, субвенционише њихово пословање, јер прави губитке. Када дође до приватизације закључићемо да смо срећни што смо се ратосиљали губиташа, а у таквој ситуацији не може се направити добар пазар. Купац ће се обавезати да две-три године неће повећавати цену, а потом ће, наравно, од ЕПС-а поскупљењем услуга направити рентабилно предузеће. А онда ћемо рећи – па то смо могли и ми да урадимо, али касно, држава је већ изгубила део прихода од продаје. То се зове модел "чупања косе с главом", али по ниској цени.