Дланом о стопало

Последња књига „Дланом о стопало” Милоша Петровића, недавно преминулог џез музичара, композитора, књижевника и професора Факултета музичке уметности, представљена је јуче у књижари-галерији издавача „Службеног гласника”.

Топло, уз пријатељско поштовање, о Милошу Петровићу говорили су Бошко Мијатовић, уредник издања, Мирослав Максимовић, Зорица Премате и Миодраг Раичевић. Иначе, реч је о књизи која је настала од колумни о џез, класичној и етномузици, као и о уметничком позвању уопште, које је Петровић редовно писао за часопис „Бестселер”, а по позиву уредника Мирослава Максимовића.

„Дланом о стопало” истовремено је и наслов једне композиције који се, како је сам аутор записао, може разумети као поетски, али и рационалан сублимат идеја изложених у текстовима који се налазе у књизи. У рубрици „Музика коју свако ко држи до себе мора имати у својој дискотеци” Петровић је приказао дискове који су се појавили у различитим стилским периодима џеза, од старијих до оних најактуелнијих.

У рубрици „Из угла музичара” аутор је давао практичне савете младим музичарима који су се нашли пред изазовима педагошке и концертне каријере. Милош Петровић био је аутентични уметник и интелектуалац, обдарен музичким и литерарним талентом, који је често био у раскораку са практичним захтевима живота, а потпуно саживљен са својим стваралаштвом, мишљење је у којем су били сагласни сви учесници у овом разговору.

– Дланом о стопало, то је спонтани покрет усхићеног одговора на музички подстицај. Када су опуштени и када засвира неки архетипски плесни ритам, мушкарци са Балкана често направе овај покрет припреме за игру, а касније га понављају и док играју. И књига која је пред нама говори о једном експертском, софистицираном и необузданом уживању у музици, које је прекрило читав један живот. Милош Петровић говорио је: „Замислите један велики клавир, коме прамајка чембало шапуће на уво и каже: ’Тишина је гласнија од звука, али је између тебе и бескраја само музика’”, рекла је Зорица Премате.