Како „прекројити” владу

Реконструкција Владе Србије можда неће бити ограничена само на промене одређених министара, како се досад чинило, већ ће, како сада најављује премијер Мирко Цветковић, до краја месеца постати и мања. Мања влада подразумева, наравно, спајање појединих ресора, али први потпредседник владе Ивица Дачић каже да још није видео никакав предлог. Наводећи да је социјалистима свеједно да ли ће се мењати само министри или и број министарстава, Дачић је јуче оценио и да треба направити оптималну анализу о „оптималној мери владе”, односно која то министарства треба да постоје, наводећи да мађарска влада има осам министарстава, „али да треба видети шта је све садржано у тим министарствима”.

Други потпредседник владе Божидар Ђелић каже да он већ има неке предлоге, односно да је Цветковићу уручио могуће моделе реконструкције владе. Он, међутим, сем тога да поменути модели не садрже имена, већ могућности за реконструкцију, није желео да говори о детаљима оног што предлеже премијеру.

И док представници власти размишљају о томе које би ресоре могли да споје да број министарстава макар не прелази 20, колико је, према процени професора Факултета политичких наука Зорана Стојиљковића, максимално потребно Србији. Он је јуче рекао за Танјуг да је актуелни политички тренутак изнудио одлуку о реконструкцији владе, тако да верује да ће у наредних десетак дана доћи до смањења броја ресора и нових имена.

Садашња влада, састављена је од седам странака, подељена је тако да ДС држи 12 ресора, Г17 плус шест, СПС четири, док по један ресор имају СДП, СПО и СДА и највећи проблем приликом спајања ресора биће то што неке сродне ресоре воде министри из различитих странака. Због тога ће коалициони партнери морати да направе и нови договор о подели.

А број министарстава се, како каже професор Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију, сасвим супротно томе одређује према потребама државе. „То је неписано али општеприхваћено правило. А код нас број министарстава зависи од политичког договора коалиционих партнера у власти”, истиче Лилић. Он каже да је уобичајен број министарстава данас у свету око 15, а да штедљивије земље имају и мање. „У време либералног капитализма почетком 19. века државе су имале само министарства унутрашњих и спољних послова, војске, правде и финансија. Век касније, држава је почела да обавља и социјалне функције и тако добила и ресоре просвете, здравства, рада, социјалне политике, да би касније преузела и интервенистичку улогу и тако добила и ресоре економије, индустрије, пољопривреде. Данас постоји укупно 50 ресора, али се они у различитим комбинацијама своде на 15 министарстава”.

Лилић објашњава да се сви ресори сврставају у три наведене групе, а начин на који се унутар њих спајају зависи од земље до земље, па тако рецимо, инфраструктура, саобраћај, комуникације могу бити у једном или више министарстава. Исто важи и за просвету, науку, културу, спорт.

А како би ово спајање ресора могло да изгледа у нашем случају. Уколико владајућој коалицији недостаје идеја, могла би да погледа и неки од три предлога закона о министарствима који су већ упућени у парламент. Предлог Чедомира Јовановића (ЛДП), поднет још готово пре две године, предвиђа 12 министарстава, колико верује да треба да их буде и Томислав Николић (СНС) који је прошле године предложио скупштини усвајање новог закона. Једно министарство више постоји у предлогу сада покојног посланика Владана Батића (ДХСС) који је такође у парламенту.

Према Јовановићевом предлогу, српска влада би остала без министарстава рударства и енергетике, инфраструктуре, државне управе и локалне самоуправе, економије и регионалног развоја, омладине и спорта, вера и културе, дијаспоре, као и без министарстава за науку и технолошки развој, телекомуникације и информационо друштво, животну средину и просторно планирање, за Национални инвестициони план и Косово и Метохију и људска и мањинска права, јер би ови ресори били припојени другим министарствима.

Николић предлаже следећа министарства: спољних и унутрашњих послова , одбране, финансија, правде, затим министарство пољопривреде, шумарства, водопривреде и животне средине, министарство привреде и рада, министарство за саобраћај, инфраструктуру и просторно планирање, за државну управу и локалну самоуправу, министарство просвете, омладине, спорта, науке и технолошког развоја, министарство здравља, породице и социјалне и дечје заштите и министарство културе и информисања.

По Батићевом предлогу, сем финансија, одбране, спољних и унутрашњих послова и правде којој би био припојен и ресор државне управе и локалне самоуправе постојала би и министарства пољопривреде, шумарства, водопривреде, рударства и енергетике, министарство за привреду, затим за инфраструктуру, просторно планирање и животну средину. Просвета и наука биле би једно министарство, као и култура, омладина и спорт, док би рад и социјална политика били припојени министарству здравља. По овом предлогу спојила би се министарства за Косово и Метохију и људска и мањинска права, као и министарства вера и дијаспоре.

Г. Новаковић