Болести рада – од астме до мобинга

За разлику од колега из Немачке и Шведске, од којих се многи у току целе професионалне каријере нису сусрели са случајевима тровања оловом, лекари Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић” имају у просеку по три пацијента дневно са овим здравственим проблемом. Најчешће се оловом отрују сакупљачи секундарних сировина, пре свега старих акумулатора, а неки од њих у болници заврше и по десетак пута. А једино место где се утврђује степен тровања и избацује олово из организма управо је Институт за медицину рада, јер само он на Балкану поседује референтну токсиколошку лабораторију за испитивање професионалних и других тровања.

Према речима професора др Александра Миловановића, директора института, проблем је што свега 20 анализа иде на терет Републичког завода за здравствено осигурање, а све остало морају да финансирају послодавци или сами пацијенти.

Лекари овог института једини су урадили процену земљишта и ваздуха загађених осиромашеним уранијумом на југу Србије, а да од Министарства за заштиту животне средине нису за то добили ни динар. Стручни су и за обављање радиолошке заштите, значајне за заштиту од јонизујућег зрачења, а једини поседују деконтаминациони центар у којем би се у случају несреће особа која је озрачена овде била „очишћена”, прегледана и лечена.

– Код нас се обавља и врхунска дијагностика професионалних плућних обољења. Раније смо бележили већи број тровања органским растварачима, који се користе у индустрији. Честе су и алергије, као и астма, која је карактеристична за пекаре, фризере, крзнаре, четкаре. Пекари су угрожени јер се приликом справљања теста за хлеб користи око 200 адитива са којима они долазе у додир. Рудари пате од таложења прашине у плућима, а канцеларијски радници од болести коштано-зглобног система – каже наш саговорник, додајући да иду у корак са третирањем обољења и проблемима карактеристичним за свет рада савременог доба.

– Имамо амбуланту за стрес и жртве мобинга. Антистрес програм нам је одличан, раде га стручњаци који су се едуковали на Универзитету у Ајови. Новина је да ћемо, захваљујући помоћи Министарства за науку, у поткровљу отворити одељење за такозвани слип-апнеа синдром, где ћемо професионалним возачима контролисати степен ризика да заспу за воланом. Имамо идеју да изградимо нову зграду института у дворишту, па још чекамо одобрење за пројекат и средства која би била уложена у то – закључује др Миловановић.

--------------------------------------

Згради неопходна темељна обнова

У зграду института, изграђену 1830. године, мало је улагано. Ранија коњушница династије Обреновић, затим касарна, па студентски и старачки дом, али и стационар за професионалне болести, мора да се свакодневно „крпи”. Дрвени под је на неколико места потпуно пропао, кров је повремено прокишњавао, вертикала тоалета се урушавала са трећег спрата,а пацијенти су повремено принуђени да једу у ходницима јер се трпезарија и кухиња реновирају. Министарство здравља, које се искрено залаже за регулисање статуса медицине рада, обезбедило је средства за замену прозора, које су раније морали да се  дихтују новинама и сличним материјалима, нарочито зими.  

------------------------------------------------

Рендген-апарат најстарији на Балкану

У институту се налази најстарији рендген-апарат на Балкану из 1957. године. Због честих проблема са тим времешним уређајем, техничари чешће користе онај нешто млађи – из 1977. године. Како кажу у овој установи, за сада успевају да извуку максимум из раубованих апарата, за које се делови више не производе. За нове уређаје – пара нема.

Пре десетак година, ћевабџиница у комшилуку института нелегално се прикључила на њихову струју, па се догодило да су сви апарати „искочили”, а каблови су варничили на све стране.  

----------------------------------------------------

Грана спала на мање од стотину лекара

– Урушавање медицине рада траје годинама. Специјализације нису годинама одобраване, а од чак 860 стручњака, сада се у Србији овом превентивном здравственом граном бави мање од стотину лекара. Остали су због сигурног динара одлучили да постану изабрани лекари. Сада смо препуштени тржишту, а просек година лекара је 55. Довијамо се на разне начине да зарадимо новац, обављамо прегледе радника из неких предузећа, издајемо и лекарска уверења за возаче, за запослење, за ношење оружја. Све је исто као код приватника, само што код њих свира музикица, а код нас прокапава кишница – каже др Александар Миловановић.