Србија разговара: Допунски рад у здравству

Најава заштитника грађана Саше Јанковића да би посланицима у Скупштини Србије могао предложити измену или чак укидање одредби о допунском раду у Закону о здравственој заштити изазвала је различите реакције међу здравственим радницима. Ово је уследило након контроле допунског рада у две здравствене установе: у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици и у београдском Дому здравља „Вождовац”, где је утврђен низ неправилности и незаконитости у обављању допунског рада чиме се крше права грађана.

О томе да ли је допунски рад у здравственим установама потребан нашем здравству или му наноси више штете него користи, за „Политику” разговарају примаријус др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, и др Милица Николић Урошевић, лекар специјалиста опште медицине из београдског Дома здравља „Врачар” и потпредседница Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Политика: Да ли је допунски рад здравствених радника потребан нашем здравству или наноси више штете него користи?

Радосављевић: Допунски рад је потребан. Он је право здравствених радника. Сви могу 30 одсто радног времена да раде допунски или додатно. До 2008. године решењем тадашњег закона је, по нашем мишљењу, био на бољи начин регулисан јер је за допунски рад било утврђено да имате дозволу директора, да се може организовати у приватној пракси и другој здравственој установи.

Николић Урошевић: Допунски рад не треба да постоји овакав какав је сада. Има амбуланти изван Београда које немају ни струју. Како ће доктор који ради у њима да заради? Докторима треба дати боље плате и онда све друге ставке неће бити битне.

Политика: Сматрате ли да се у овако организованом допунском раду не може пружити квалитетна услуга?

Николић Урошевић: Није проблем пружања квалитетне здравствене услуге, већ питања да ли се у току радног времена посао одради поштено. Један професор ендокринологије ради у у амбуланти један дан недељно два сата.

Радосављевић: Онај доктор који ради два сата недељно амбуланту ради свакодневно на одељењу, води пацијенте, ради дијагностичке процедуре, дакле он ради пуно радно време. Другачији је профил рада у болницама у односу на домове здравља. Здравствени радници имају право да раде у својој и другој државној установи, као и код приватника. Друга је ствар на који се начин установе квалификују по садашњим принципима и правилима да имају допунски рад. Недопустиво је да ви једну услугу можете добити по листи чекања за седам месеци, а да вас при том нико од лекара није обавестио да уколико чекате дуже од месец дана, то право може остварити у приватној пракси и трошкови ће вам бити рефундирани. (/Slika2)

Николић Урошевић: Недавно сам била у једној гинеколошкој болници где доктор који има радно време од 9 до 13 сати није почео да прегледа пацијенте ујутру, већ је тек у 11 сати саопштио да ће доћи у 12 сати, па се појавио у 12.20 часова и радио до 13 сати. Дакле, радио је 40 минута. Сваки пацијент који не може да заврши дијагностички преглед у болници, одлази код приватника да то уради. Када дође са извештајем приватног доктора ми упаднемо у још проблематичнију ситуацију, јер у 98 одсто случајева немају печат с препорученом терапијом.

Политика: Да ли допунски рад нужно води у злоупотребу?

Радосављевић: Пацијенти морају да буду охрабрени да пријаве случај злоупотребе. Не може да се деси, на пример, да ја кажем пацијенту, уместо да га прегледам у редовном радном времену, да дође по подне када радим допунски рад или да могу да га примим у приватној клиници.

Политика: Зашто они који желе да раде допунски рад не оду у приватну праксу?

Николић Урошевић: То би било најједноставније. У вечерњим клиникама нема места ако се ради само са осигураницима који имају оверену здравствену књижицу.

Радосављевић: Постојале су здравствене куће у Београду које су јако добро зарађивале на програмима ванстандардних услуга које су наплаћивале. Када су уведене вечерње клинике то је забрањено. Пацијенте који долазе из Републике Српске или Црне Горе, а хоће да плате по ценовнику, не можете да примите. Вечерње клинике су много веће зло донеле, а ништа добро.

Николић Урошевић: У почетку је речено да се допунски рад може радити само изван радног времена установе. Ако дом здравља ради до 19 сати, питам се када бисмо ми то могли да радимо?

Политика: Да ли су лекари у домовима здравља у неравноправном положају?

Николић Урошевић: Јесу. Уопште се није мислило на изабране докторе.

Радосављевић: Бивши министар је преко ноћи нашао упориште у закону. И сада је много теже то „скинути” него док је било на нивоу правилника.

Политика: У којима специјалностима су пацијенти највише користили услуге допунског рада?

Николић Урошевић: У кардиологији, ендокринологији и у свим другим интернистичким гранама у болницама, клиникама и клиничким центрима

Политика: Да ли је то због дугих листи чекања на специјалистичке прегледе у домовима здравља?

Николић Урошевић: Није, па први преглед у Дому здравља „Врачар” добија се у року од месец дана.

Радосављевић: Ја имам информацију да се у неким домовима здравља чека три до четири месеца.

Николић Урошевић: То се догађа само у случајевима уколико је пацијент претходно већ био прегледан у току исте календарске године.

Радосављевић: Мени се догађало да сам тражила хитан интернистички преглед за пацијента у дому здравља и на крају су људи све то завршавали у Ургентном центру јер су чекали у домовима здравља на заказивање.

Николић Урошевић: Могу да причам само за свој дом здравља.

Политика: Ко је профитирао до сада од рада у допунском раду?

Николић Урошевић: Сви они који раде у вечерњим клиникама, а то свакако нису домови здравља.

Радосављевић: До сада постављени систем допунског рада подразумева да све паре морате да примате преко рачуна и да плаћате порез држави. Практично, људи који су радили у допунском раду, доктори и медицинско особље, нису пуно пара ни добили. Одређено је да 50 или 60 одсто новца одлази установи, која то организује, а 40 одсто се дели на тим. На то се плаћа порез. Практично, не може се рећи да се неко од лекара обогатио у допунском раду, осим ако није било „сиве зоне”.

Политика: Има мишљења да је боље дати новац у допунском раду, па ићи преко реда и добити фискални рачун, него ићи преко рођачких и других веза. Да ли је то у реду?

Радосављевић: За мене је много поштеније отићи у приватну праксу, платити операцију, добити фискални рачун за то, него узети новац пацијентима на руке.

Николић Урошевић: Али, реците, ко ради операције у приватној пракси?

Радосављевић: Али, то је право лекара. Да ли ћу ја по подне да правим колаче или да радим као пулмолог, то је моје право избора.

Николић Урошевић: Јесте, уколико лекар заврши свој део посла на клиници, ако то не угрожава редовни рад.

Радосављевић: Наравно да организација допунског рада подразумева контролу директора клинике да ли је планирани посао с пацијентима завршен.

Николић Урошевић: То није тачно.

Радосављевић: Тачно се зна у свакој установи пред чијом ординацијом нема гужве, а где је навала пацијената.

Николић Урошевић: Да ли то значи да лекар испред чијих врата нема пацијената може без било какве одговорности да ради допунски, што чест је случај у болницама?

Радосављевић: Говорим о допунском раду у приватној пракси. Не може мени нико забранити да одем у приватну установу да зарадим новац до трећине радног времена.

Политика: Али, то изгледа као када би судија по подне остао у суду и радио адвокатске послове?

Радосављевић: Слажем се да је допунски рад, када се обавља у својој установи, супротан Закону о раду.

Политика: Готово да нема установе без листи чекања. Да ли су то вештачке листе чекања?

Радосављевић: Све што се догађало с допунским радом створило је климу да се могу правити и вештачке листе чекања. Према документима, које смо добили од заштитника грађана, у конкретним случајевима се види да је он доказао да су направљене вештачке листе чекања.

Николић Урошевић: Да, мислим да се праве вештачке листе чекања.

Политика: Ко профитира од тога?

Радосављевић: То не могу да кажем, немам податке, али сигурно у допунском раду у државним установама лекари нису дошли до великих пара. Ипак, било је поштеније када сте могли да радите само у једној приватној или у једној државној установи, али не у установи у којој већ радите. Али, министар здравља у оставци унео је у Закон „вечерње клинике”, иако је Комора одмах упозорила да то није добро решење, јер отвара простор за корупцију. Сада је то заковано у Закону.

Политика: Има клиника и болница које су презадовољне како функционише допунски рад.

Радосављевић: То је став њихових менаџера. Питање је да ли је то заиста тако или је то политички став.

Николић Урошевић: Питајте лекаре у тим установама колико су задовољни допунским радом, а не директоре.

Политика: Колико је испуњено обећање да ће сви лекари допунским радом моћи да побољшају свој материјални положај?

Николић Урошевић: То се није догодило у домовима здравља. Лекаре опште медицине не зову у приватне ординације. Основни проблем је да ли ја могу да одговорим на позив који добијем из приватне ординације и да радим квалитетно. Јер, када завршим своје радно време и пошто сам прегледала 40 пацијената, ја више не знам ни где су врата! Али, то не схвата нико ко не ради општу медицину. Ко је добар лекар? Онај ко има велики број пацијената.

Радосављевић: Не бих се сложила с тим. Добар доктор је на тржишту. Добре докторе ће увек тражити и приватне ординације и друге државне установе. Пацијенти су ти који бирају и тражиће вас суботом, ако сте добар доктор. Гинеколози из једног београдског дома здравља сви од реда раде у допунском раду у приватним ординацијама.

Политика: Да ли има лекара који се „штеде” у своје редовно радно време да би имали снаге да раде поподне, па у радно време примају минимални број пацијената?

Николић Урошевић: Па, наравно да се штеде.

Радосављевић: Како можете да кажете да се штеде, ако их траже пацијенти из целе Србије? Могућност да се ради допунски је иста за све лекаре. Лекар у дому здравља прегледа 40 пацијената, али лекар на клиници уради 15 бронхоскопија дневно.

Политика: Да ли је корист од допунског рада била подједнака за све лекаре?

Николић Урошевић: Није било исто.

Радосављевић: Нећемо да делимо докторе.

Николић Урошевић: Па, допунски рад је поделио докторе.

Политика: Да ли је тачно да злоупотребе и неправилности у допунском радуугрожавају права пацијената и да се морају сузбијати?

Радосављевић:То је апсолутно тачно.

Николић Урошевић:Слажем се.

Политика: Да ли онда допунски рад треба укинути или само мењати?

Николић Урошевић: Допунски рад у матичној установи дефинитивно треба да се укине.

Радосављевић:Треба да се преиспитајуодредбе допунског рада у оквиру матичне установе, јер је то супротно Закону о раду. Пре 2008. године правила су била јасна: могло се радити у једној установи с дозволом директора, уговор је био обавезан.