Бакар ће подмладити Боране

Бор – Обнова Борског комбината бакра је у току, a све извеснија обнова становништва у овој рударској комуни трајаће засигурно знатно дуже. Зато што је деценијама млад и полетан рударски град у годинама кризе и економске блокаде, између 1992. и 2009. године, посебно у првој деценији 21. века, нагло старио и сиромашио. Познати борски ударници предњачили су стандардом у целој бившој СФРЈ, а потом су њихови потомци постајали социјални случајеви и масовно напуштали осиромашени град.

Ненад Гачић, дугогодишњи директор Центра за социјални рад у Бору, стигао је међу овдашње рударе пре 38 година и поуздан je сведок борских социјалних мена, узлета и падовима. Када је овде стигао 1973. године, Бор је, вели, у вртићима имао 1200 малишана и предњачио је у Србији тога времена по збрињавању најмлађих. А данас је Бор у дубокој демографској старости. Чак је 27 одсто становништва старије од 65 година. Страхује се да ће предстојећи попис становништва открити и знатно поразнију демографску слику него попис 2002. године. Тада је борска општина имала 55.817 становника или десет одсто мање него 11 година раније. Сада би могао бити откривен „минус“ од нових десет одсто. Зато што су потомци бивших ударника готово две деценије бежали из Бора. Процењује се да је сада прилика за повратак. Гради се нова топионица, бакра је прошле године било два пута више него 2004, а 2014. године треба да га буде готово три пута више него у минулој години. Биће посла у новој Топионици, на новим рудничким коповима, еколошкој санацији Бора, у туризму...

– Могло би се рећи да је у најтежим годинама кризе Бор преживео управо на пензијама својих бивших ударника – каже Гачић. Тада су оне биле готово једина и најсигурнија примања. Сада ће им у помоћ притећи редовне плате запослених у Борском комбинату бакра, чији је просек у минулој години био више од 40.000 динара.

У годинама кризе, готово сваки четврти становник борске општине и свака борска породица имали су по једну рударску пензију. Дотицало је да се преживи и да се школују унуци старих борских ударника. И данас – каже за „Политику“ Гачић – Бор има 12.500 пензионера, више него запослених у овој општини. А запосленик је готово четири пута мање него што је било некада. Да 2009. године није почела обнова Борског комбината бакра, уз помоћ државних гаранција за кредите, и да недавно није дошло до рекордног раста цене бакра и злата на светској берзи, било би мање становника и мање запослених, и више сиромашних.

У анкети из 2004. године 85 одсто међу 2000 анкетираних младих људи изјавило је да жели да се исели из Бора. Управо те године производња бакра пала је на само 12.000 тона, са 150.000 тона колико се производило до 1989. године. Била је опала и производња злата за пет и више пута.

И управо тада, у тој кризи, Ненад Гачић покренуо je у Бору манифестацију „Златна свадба“. Одржава се сваке године у октобру, а на дружењу се окупљају брачни парови који у тој години обележавају педесету годишњицу брака. Под покровитељством борске општине и Центра за социјални рад, на дружењу се сваке године, у октобру, окупи око 50 брачних парова.

А у Бору 520 породица прима материјалну помоћ за пуко преживљавање око две хиљаде њихових чланова. А треба збринути и око 200 старих, без игде икога.. Треба, коначно, изградити и геронтолошки центар за 150 невољника у Брестовачкој бањи. У великим невољама су Роми, којих у Бору има око пет хиљада. Некада су многи међу њима имали посао у Борском комбинату бакра, а у време кризе многи су остали и без посла и без пристојног смештаја.

Раслојене су многе породице, а посебно су у кризи бракови. Ненад Гачић каже да је 2009. године у Бору склопљено 440, а разведено 210 бракова. Готово сваки други. Смањује се и број новорођених. Прошле године рођено је 399 беба, два пута мање него пре две деценије.

Борски комбинат је спреман да помогне. И да боље функционише Геронтолошко друштво које је у Бору, при Центру за социјални рад, основано још 1996. године и да буде више геронтолошких домаћица при Служби за помоћ у кући, која је основана пре 25 година. Стижу оне и у девет од укупно 12 села борске општине. Тиме Бор предњачи у Тимочкој крајини...

Стојан Тодоровић

------------------------------------------

Прелазна кућа за најугроженије

При Центру за социјални рад 1. септембра прошле године отворена је Прелазна кућа, једина таква у Тимочкој крајини и друга таква у Србији. Служи за ургентно привремено и потпуно збрињавање, до 30 дана, људи без породичног старања, са здравственим тегобама.