Сви таленти Милене Барили

Редитељка Чарна Радоичић приводи крају рад на документарно-играном филму „Милена”, о животу и делу Миленe Павловић Барили, који ће премијерно бити приказан 20. марта у „Академији 28” у Београду. Прве кадрове редитељка је снимила 5. новембра 2009, на дан Милениног 100. рођендана, у Меморијалној галерији у Пожаревцу, важном извору и ризници грађе филма, будући да се тамо чува највећи број Милениних слика, песама, цртежа који датирају још из 1916. и приватних предмета који откривају грациозност и женственост којом је сликарка зрачила.

– Изборима које је Милена правила и начинима на који је водила свој животни пут, сама опстајући и напредујући професионално у Европи и Америци, у периоду када се због рата већина домаћих уметника одлучивала на повратак у домовину, изванредно образована и полиглота, животним приступом далеко испред свог времена, суштински веома мистична, она је личност врло инспиративна за филм – каже за „Политику” редитељка, и додаје да Милена „представља пример посвећености и, за наше поднебље, атипичан приступ схватању значења уметности”.

– О Милениној двојности и утицају исте на њен рад говорило се и пре мог филма чијим сам једним делом покушала да објасним и осветлим та генетска, географска, емоционална и психолошка преплитања садржана у њеној личности, све у циљу што свеобухватнијег погледа и различитих визура које, осим мене, дају и саговорници у филму, који су се у свом раду бавили Миленом – каже Чарна Радоичић. У њеном филму говоре: редитељ Ђорђе Кадијевић, филолог Аделе Мацола, књижевница Мирјана Митровић, историчарка уметности Ирина Суботић, модна дизајнерка Ингрид Хуљев, као и многи млади уметници различитих струка.

Истражујући неколико година грађу о уметници, Чарна Радоичић дошла је и до података који раније нису објављивани.

– Тривије и непроверене креветске приче нису од пресудног значаја за гледаоце, а ни за дела која је Милена оставила за собом. Важније је место које има Миленина фантастична симболичка поезија, коју је писала на четири језика, као и аутентични илустраторски рад, који је деценијама овде био безобзирно запостављен. У филму је и пуно занимљивости везаних за историјске околности у којима је Милена живела, њен однос према двема домовинама: Србији и Италији, и према савременицима – открива нам саговорница, која је резултате свог истраживања описала у тексту књиге  „Веро Вериус” групе аутора, првом делу луксузне тројезичне трилогије о Милени, који је представљен на последњем Сајму књига.

Место које Милена има у српској култури једна је од главних тема којима се филм, кроз причу о свестраној уметници, бави, истиче редитељка и додаје:

– Филм се бави и недовољном видљивошћу институција културе у Србији и (не)видљивошћу Милене, која се увек изјашњавала као Српкиња, која је одбила италијанско држављанство, која је више волела да седи у башти куће Павловића у Пожаревцу него у париским кафеима – каже редитељка, која је, иначе, доцент на катедри за режију на Академији уметности у Београду, ауторка документарца о свом оцу „Мики Манојловић: филмска остварења” и добитница Гран прија 50. кратког метра за филм „Три (у)личне приче”.

После београдске премијере филма, који је Чарна Радоичић реализовала у сарадњи са „Туна фиш студиjом”, уследиће пројекције у Миленином родном Пожаревцу, у Парми – родном граду уметничке фамилије Барили, и на бројним фестивалима.

И. Аранђеловић