Америка беспомоћна у Либији

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка веома заинтересовано, али и сасвим беспомоћно, наставља да прати арапске револуције које су у последњих неколико недеља тродеценијску грађевину њене политике у том делу света претвориле у рушевину.

Премда улог у Либији није тако велики као у Египту, чињеница да је реч о земљи са највећим резервама нафте у Африци довољан је разлог за велику забринутост. За разлику од Каира, где је Вашингтон имао свестране везе са једним од главних актера кризе, армијом, па и персоналне односе са Хоснијем Мубараком, ништа слично не постоји у Триполију.

На лицу места није чак ни амерички амбасадор, који је још пре два месеца повучен „на консултације”, после објављивање садржаја његових депеша од стране „Викиликса”, у којима не баш лепим метафорама описује лик либијског вође, Муамера ел Гадафија. 

Нема ни економских ни других полуга. Америчка помоћ Либији је само око милион долара, и то пре свега за програме разоружања. Насупрот томе, Египту је годишње давано око 1,5 милијарди, махом за – наоружавање.

Либија је, затим, довољно богата да ни неке нове економске санкције (старе су укинуте још 2004, 2006. су обновљени дипломатски односи, а амбасадори размењени 2008) не би имале дејство. Стејт департмент је иначе наредио евакуацију дипломатских породица и дела персонала из Триполија, а први амерички репортер се оданде јавио тек у ноћи између понедељка и уторка.

Овдашње процене су иначе да се ситуација погоршава и да су изгледи за брзи, а поготово мирни, расплет мали. Гадафи је решен да се бори до краја, што би, како се страхује, Либију могло да гурне у грађански рат. „Ми немамо иоле значајнијег уплива у тамошње догађаје, с обзиром на то да ће режим учинити све да опстане”, изјавио је у „позадинском” брифингу један функционер Стејт департмента, чије се име не наводи.

Занимљиво је да је, у несвакидашњој врсти протеста, либијски амбасадор у Вашингтону отказао послушност Гадафију, заједно са целокупним саставом амбасаде. „Ја и моји људи смо одлучили да осудимо оно што се догађа у нашој земљи”, изјавио је, амбасадор Али Ауџали.

Оно што Вашингтон посебно брине јесте то што на видику нема политичке алтернативе Гадафију. Донедавно се веровало да би то могао да буде његов син Сеиф, коме се приписује да је оца убедио да реши проблем обарања авиона изнад Локербија и да одустане од нуклеарних амбиција. После његових изјава датих откако је почела побуна, да ће се режим „борити до последњег метка”, наде у овог дипломца чувене Лондонске школе економије су испариле.

У Либији оперише шест америчких енергетских компанија, које су, заједно са оним европским, већ почеле евакуацију својег особља.

М. Мишић