Amerika bespomoćna u Libiji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Amerika veoma zainteresovano, ali i sasvim bespomoćno, nastavlja da prati arapske revolucije koje su u poslednjih nekoliko nedelja trodecenijsku građevinu njene politike u tom delu sveta pretvorile u ruševinu.

Premda ulog u Libiji nije tako veliki kao u Egiptu, činjenica da je reč o zemlji sa najvećim rezervama nafte u Africi dovoljan je razlog za veliku zabrinutost. Za razliku od Kaira, gde je Vašington imao svestrane veze sa jednim od glavnih aktera krize, armijom, pa i personalne odnose sa Hosnijem Mubarakom, ništa slično ne postoji u Tripoliju.

Na licu mesta nije čak ni američki ambasador, koji je još pre dva meseca povučen „na konsultacije”, posle objavljivanje sadržaja njegovih depeša od strane „Vikiliksa”, u kojima ne baš lepim metaforama opisuje lik libijskog vođe, Muamera el Gadafija. 

Nema ni ekonomskih ni drugih poluga. Američka pomoć Libiji je samo oko milion dolara, i to pre svega za programe razoružanja. Nasuprot tome, Egiptu je godišnje davano oko 1,5 milijardi, mahom za – naoružavanje.

Libija je, zatim, dovoljno bogata da ni neke nove ekonomske sankcije (stare su ukinute još 2004, 2006. su obnovljeni diplomatski odnosi, a ambasadori razmenjeni 2008) ne bi imale dejstvo. Stejt department je inače naredio evakuaciju diplomatskih porodica i dela personala iz Tripolija, a prvi američki reporter se odande javio tek u noći između ponedeljka i utorka.

Ovdašnje procene su inače da se situacija pogoršava i da su izgledi za brzi, a pogotovo mirni, rasplet mali. Gadafi je rešen da se bori do kraja, što bi, kako se strahuje, Libiju moglo da gurne u građanski rat. „Mi nemamo iole značajnijeg upliva u tamošnje događaje, s obzirom na to da će režim učiniti sve da opstane”, izjavio je u „pozadinskom” brifingu jedan funkcioner Stejt departmenta, čije se ime ne navodi.

Zanimljivo je da je, u nesvakidašnjoj vrsti protesta, libijski ambasador u Vašingtonu otkazao poslušnost Gadafiju, zajedno sa celokupnim sastavom ambasade. „Ja i moji ljudi smo odlučili da osudimo ono što se događa u našoj zemlji”, izjavio je, ambasador Ali Audžali.

Ono što Vašington posebno brine jeste to što na vidiku nema političke alternative Gadafiju. Donedavno se verovalo da bi to mogao da bude njegov sin Seif, kome se pripisuje da je oca ubedio da reši problem obaranja aviona iznad Lokerbija i da odustane od nuklearnih ambicija. Posle njegovih izjava datih otkako je počela pobuna, da će se režim „boriti do poslednjeg metka”, nade u ovog diplomca čuvene Londonske škole ekonomije su isparile.

U Libiji operiše šest američkih energetskih kompanija, koje su, zajedno sa onim evropskim, već počele evakuaciju svojeg osoblja.

M. Mišić